Српски пчелар

у том мојем чланку велим да је друштво пчелиње господар у кошнпцп п да се магпца покорава друштву- II поред свега тога госп. Јов. П. Јовановић мојпм рођенпм чланком мене учи п поучава п солп памет. То је запста нечувено ! Гдје је ту образ! Али поред свега тога што су пчеле господарпце у кошницп п што је матица њима подложена, бива да матица поремети равпотежу у кошници, која је у нормалним прилпкама. Каткад матпца нанесе јаја по свем саћу у кошници толпко да пчеле немају гдје пстоварпти меда, п ако пчелар не притекне у јесен у помоћ с медом тако бп друштво умрло преко зиме Гдје је ту господство п господарење и владање друштва над матицом? Је лп сад матица „елушкиња у општишГ 4 као што каже Бихнер,*) који толико исто зна трабуњати о пчели као пг. Јов. 11. Јовановпћ? Не иде у кошнпци све онако као што би требало. Има њешто што пореметп равнотежу пзмеђу пчела п матице. А шта је то што поремети равнотежу у раду између пчела п матице? То је врпјеме и цвпјет. Ако је љето влажно,*) онда ће матпца више размножитп друштво пего што треба, а пчеле ће мало нанпјетп меда и у таком случају пчеларп мећу преграде између медпшта п плодишта, да. стану матицп на пут да не носп толико јаја. и тпјем се даје пчелама мјеста да могу више меда нанпјети. Ако је паша послаба матица ће опет размпожитп друштво но цпјелој кошнпцп. друштва ће битп много, а меда мало п пчелари свп једногласно траже у овакпм приликама преграде у кожницп, да стану на пут матпцп због сплнога размножавања друштва Матица дакле при оваким прпликама не слуша својега господара пчеле нитп су јој пчеле кадре поред свега силног господства забранити да не носп толпко јаја. Она се у овакпм ириликама једнно покорава својему прпродному нагону да размножава друштво. Кад бп паша била увијек иоспјешна за пчеле, кад би врпјеме и паша увијек стајале у равнотежи са пчелом. онда би било лако пчеларпти, онда нам не би требало нп решеткп Ханемановпх, нпти бисмо убпјалп матпца за вријеме главне паше. Све би пшло као намазано. А тако себн представља г. Јов. И. Јогановпћ да је увијек тако, да се матица ~увек повпњава онштој жељи своје задруге", а то је онс што га издаје да није пчелар. Кад је паша послаба илп је врпјеме влажно, онда сви пчелари мећу преграде или Ханеманове решетке у кошнице и одвајају матпце од медпшта, да би тијем дошлп до вшпе меда. Па п ја сам реконстујисао американку, додавши јој на свој начип решегку Ханеманову. Ханеманову решетку додајем ја кад је паша послаба, јер се онда матица не покорава друштву него се иокорава својему природному нагону за размножавање друштва. Ханеманову решетку метнути у моју *) Чудно је да г. Јов. 11. Јов. зна само за Бихнера, који и није пчелар, те се по томе нико не може озбиљно на њега ни позивати. *) Ово је пиеано 19. маја. Вријеме влажно. Кошнице су пуне друштва и легла, а меда у гдјекојој ни капи. Морали смо прихрањивати. Тако је вријеме зацијело било и у Србији, паје то исто могао видјети и г Јов. 11. Јов. и освједочити се о својем трабуњању.

158