Српски пчелар

ли у кошници хране. Та практичном се пчелару дешавало да је у фебруару отворио кошницу и нашао у њој пуно залежених ут>ева, а меда само још њеколико капи и да пчелар није притекао у помоћ с медом, друштво бп умрло. Гдје је гу памет пчелама, што су допустиле матпци да леже јаја кад је још снијег напољу, кад још природа спава? Матица дакле ради по својем нагону, јер јој се јајњак одморпо, па не ппта је ли напољу још снијег, је л’ се земља заодјела травом и цвпјетом. А пчеле не стају јој на пут да то не чини него још прихрањују уљеве до год има у кошници меда, а кад нестане меда, онда како било. Гдје је ту фплозофија у пчеле. што јо.ј приписује г. Јов. П. Јовановић. Ја ћу још један прпмјер навести. Позиатоје практичним нчеларима како се гдјекоје године кошнпце тако роје, и толико се роје, да се ројеви због слабости друштза не могу одржати. а и маторка, ко.ја је избацила толпко ро.јева не може се одржати, јер је сасвпјем ослабила ројењем. Ту су се пчеле покоравале само својему нагону природном за ројењем, а даље од носа нијесу мислиле нити су помпшљале шта носи дан, а шта поћ. Та како би и могле оне размишљавати шта носи дан, а гата ноћ. кад цио њпхов вијек траје само шест недјеља за вријеме главне паше. Па зар је могуће да за шест недјеља стеку тако велико искуство да могу размпшљавати шта носи дан п ноћ? Никако Пчеле све, што раде, раде ио својим природним нагоппма. Ти су нагони : нагон за сабирање нектора, нагон за грађење саћа, нагон за расплођавање друштва, нагон за храњење уљева. А морска „закљученија логическа“ не могу оне извађати, то је дато само госп. Јов. П. Јовановићу, као што свједочи његов чланак, из којега сам ја овдје доста навео, да се о томе и самп читаоци „Српског пчелара* могу увјеритп. Даље пише у својем чланку г. Јов. II Јов. овако: „Чудно је како се могло десети г. Ж. да сметне с ума, да матица нема потнуно слободну п незавпсну вољу у пчелпној задрузи и апсолугно располагање у ношењу јаја у кошници. већ да се матица у томе погледу увек повињава општој жељи своје задруге и управља по нахођењу це.тога друштва. Кад задруга налази да има услова п потребе да се задруга размножава онда пчеле храњењем п лицкањем матице исказују ту потребу и на тај начпн драже матпцу и нагоне да носи јаја. Дакле пчеле, или тачније, пчелина задруга, регулише размножавање у кошници а не сама матица. Матица у томе нема апсолутне власги. Матица је у томе иогледу само извршилац опште воље у задрузп, а никако аисолутни госнодар, али како Луј Вихнер вели „њена моћ нпје ни као председника какве људске републике; она нпјо толпко владарка колико прва и најважнпја слушкиња у општинп.“ Чудно је да г. Јов. 11. Јов. мени увијек њешто подмеће да тако и тако мислим, а овамо није истпна. Нека чптаоци испореде у мојој књпзи „Српски Ичелар“ на стр. 83., 81., 85.. 86. и 87. чланак : „0 подели рада и државном устројству код пчела“ са тијем ријечима госп. Јов. II Јовановића што смо сад навели, па ће видјети да нијесу те његове ријечи ништа друго него извод пз тога мојега чланка. И ја

157