Српски пчелар

xofle ли их и лепо време иослужити иа да на тенане то изобиље иокуие. 11 Из тога се види да је г. Јов. 11. Јовановић права конфузија, јер послије толикога бенетања напошљетку признаје да је истпна да кад је бујна паша, пчеле нанесу толпко меда да матица нема гдје да носе јаја. Ла нангто је било толпко беиетања кад опет признаје да ја имам право. Е. али то није борба пзмеђу матице п пчела? Ја знам да не ће нико ни мислити да ја мпслпм да су се ту матица и пчеле ухватиле у коштац, него ту је нагон пчелињи за сабирање меда био јачп, снажнији од нагона матичпна за размножавање друшгва. Пчеле су заиста препречиле пут матици да не може носити јаја п зауставиле јој нагон да носи јаја. Иначе би матпца носила јаја да јој пчеле нијесу преиречиле пута. Споредна је то ствар, је ли то борба између матице и пчела п ако сам ја то назвао борбом, то је речено у фигури. Ати је то чпњеница, да кад је особпто бујна паша да је онда нагон пчелињи за сабирање меда тако јак да се пред њиме мора зауставити нагон матичин за умножавање друштва. А кад је пак naina слаба, нагон се матичин за умножавање друшгва показује тако јак да све саће буде залежено. а меда мало пчеле нанесу. Из свега се видп да не стоји увијек равнотежа пзмеђу матице и пчела и између цвета п пчеле. Али је најљепше шго велп г. Јов. 11. Јовановић. да пчеле „докле год је бујна паша и докле год у кошннцп има празпога саћа нпкако неће ирестати да журбом и напрезањем скупљају нектар из биљних цветова, а то зато, шго не могу знати, што но веле, шта носи дан, а шта hoR те им није извесно, докле ће то изобпље трајати и хоће ли их и лепо време послужити па да на тенане то изобиље покупе“. Та је реченица сва сам несмисао. Ту је г. Јов. 11. Јовановпћ начинио од пчеле читавога филозофа, јер она зна да расуђава „шта носп дан, а шта ноћ“ ? п дакле зна логпческа закљученија“ да извађа. Али у исти мах кад је од пче.те начинио тако великога филозофа, начинно ју је врло глупаву. У пстп мах кад пчеле тако журно носе мед, јер не знају шта носи дан, а шга ноћ, гријеше оне љуто што не остављају матицп да носи јаја, јер шта ће оне и с медом ако друшгва нема, ако се друшгво тако смањи да преко зиме угине. У тој је реченици г. Јов. 11. Јовановић заиста велику мудрост избацио, јер је пчелг начпнпо читавим фплозофом, а уједно одмах и највећим глупаком. II као што је ова реченица, тако се и цио чланак г. Јов. 11. Јовановпћа састоји из самијех конградикција. Алп ја ћу једнијем примјером показатп да не иде све у кош ницп тако филозофски како то нама г. Јов II Јов. представља, а из тога ће се впдјети да г. Ј. 11. Ј. не познаје пчеле нити је практични пчелар, а из тога се опет види да је кадар ппсати п о оној ствари, које не зна. Практичнп пчелар не воли кад му матица почне рано носити јаја. Али матица не ће да пита пчелара за савјет, она се покорава својему нагону за размножавање друштва. Њен се јајњак одмирио преко зиме па не може нагону стати на пут него почне већ у другој половини јануара носитп јаја. Напољу јејош зима прнрода се још не буди. а матпца носи јаја, па не гледа ни на то пма

156