Српски пчелар

поручивало ради веће добити у меду да сеју медовите биљке као: пасуљ, сочиво, бадем, митру и тимијан. При вађењу меда најпре су накадили пчеле да би их укротили. Према берби разликовали су пролетњи. летњи и јесењи мед. Исцеђен мед остављали су у непоклопљене судове да се прочисти. (Свршиће се.) Сомбор, априла 1897. иои Милутин Гавриловиб.

поп Милутин Гавриловић.

Дописи „Српском Пчелару“

У Јаску, на Видовдан 1898. ГГоштовани госиодине уредниче! Непогодпо време, које траје у нашој околици више од осам недеља, узрок је што вам не могу јавити да нам пчеларство ове године напредује. Још с пролећа појавише се добри знаци на кованлуку, паша беше тако бујна, да се сваки пчелар зарадовао да ће му кошнице добро напредовати. Док су воћњаци цветали, кошнице су нам врло добро напредовале. Друштво се почело брзо расплођавати, тако да смо још у априлу доста трутова имали. Но друге половине месеца априла престаде сасвим паша, те и оно мало меда што су пчеле с пролећа накупиле, потрошише га на исхрањивање легла, па стадоше почетком маја трутове из ћелица извлачити напоље. Када сам тај знак у своме пчелињаку опазио, знао сам да нам се добра година не спрема. Откада је престала пролетња паша у нашем крају, наступило је право мртвило по пчелињацима нашим. Силна киша, која је с хладноћом подала, починила је много штете усевима нашим, јер и онда када је престала падати. сутра дан од силне мочари дизаху се густе магле, које штетно утицаху и на саму вегетацију у нрироди. Све младо лишће које је с пролећа истерало ошурено је од маглуштине, па је за неколико дана опало, тако да су воћке поново морале листати. Што је нешто и било цвета у природи по ливадама и багренама пчеле не могоше употребити због хладноће и несносне кише, која је у то доба бурно мало не сваки дан падала. После јачег пљуска наилазио сам на многе мртве пчеле под багренама, које се’ никад повратити не могаху, јер их је киша у земљу препљескала, те пе само да нисмо меда добили, већ нам се и друштво пчела у кошницама много проредило. Иоред све те непогоде кошнице нам сс добро држе, пуне су легла. и нотпуно су спремне за роидбу, само нема меда да би се могао истресати. У околици румској нешто је боље бцло, тамошњи нчелари у толико су нанреднији били, што су много раније од нас ројеве добивали, а могли су нешто и меда трести, јер су им кошнице с пролећа јаке п дебеле биле; главна им је паша била рапица, која се ио спахилуцима у велико сеје.

174