Српски пчелар

теоријском знању далско су одмакли стари Грци. Мора се човек дивити како је Аристотел познавао пчелин живот који је живео на три и по столећа пре Христа. Проучавајући темељно пчелин живот наслућивао је неке чињенице које су тек у наше дане објашњене н. пр. знао је за назовиматицу, за партеногенезу птд. Ево неколико његових мисли о пчели. Пчеле живе у друштву, које се састоји из једног вође или краља, из трутова или великих пчела и из радилица или малих, корисних пчела. Матица је тесно скопчана са народом. Ма да ништа не ради, она је спона која држи пчељину државу а пчеле су јој зато одане и пазеје као очи у глави. Нити могу оие битп без ње, нити она без њих. Разболи ли се матица цео народ тужи, а умре ли задруга се растурује. Налик је на радилице, од којих сс разликује дужином стражњег трупа; у том што има као и оне жаоку којом не боде и у том што су и једне и друге женке; с трутовима се пари и тада постаје мајком целога народа а не излази нигда из кошнице осим у време ројења. Трутови су највећи од свију пчела, мужаци су и немају жаоке. Не раде ништа и после ројидбе пчеле их терају напоље из кошнице. Радилице су најмањи али најмногобројнији чланови друштва и јачина народа је једна од првих погодаба, до које стоји напредак кошницс. На радилицима стоји цела кућа. Оне граде саће, негују легло, скупљају животне потребе, бране друштву од насртљиваца непријатеља и т. д. Не може се видети, како пчеле граде саће. Ипак се зна, да почињу са таванице па терају доле на ниже и да између сваког сата оставе толико простора колико две пчеле могу проћи напоредо. Најпре граде саће са малим ћелицама за радиличко легло, затим, ако изгледа да ће битп обилате паше. граде веће ћелице за трутовско легло, нанослетку доле на рубу саћа изводе велике ћелице окренуте тумбе, у којима се матица излеже. Младе пчеле постају из јајета, из којег се излеже прво црвић преобрази се у чауру и као потпуна пчела прогризе поклопац. Ројидба пада у почетку Плајада (око половине маја). Кошнице се неколико нута роје чак и осам до десет пута: Аристотел спомиње да су имали две и три бербе меда, главне су биле две: у пролеће и у јесен. Пре почетка маја није бнло меда у изобиљу. 0 јесењој бербиједна кошница издала би око 10 Фуната меда а који пут и око 15, чак и 30 ®ун. У осталом добит је стајао до јачине народа и до паше, те се пре-

173