Српски пчелар

као што се прича живео је готово о самом меду. Сам је говорио да једино меду има захвалити што је дочекао старост од деведесет година. Шаљивчина филозоф Демокрет дао се намолити од својих кћери да узима меда те да тако одложи самртни час, којп му се приближавао, до после светковине Церерине, како би се оне могле изиграти. За медене колаче знали су Грци већ из времена боја жаба с мишевима, но нису еви Јелени имали једнак суд о меду. Племена у Атици и још неке друге покрајине сматрали су мед за обичну храну, а Шпартанци и мед и с медом зготовљена пића јестива за слатким као што се то види из ове анекдоте: када је Шпартанац Лизандар пролазио кроз Јонију послалп су му Јонци, да би га прочастили, сем осталога једнога вола и медених колача. Лизандар не скидајућп очију са медених колача запитаће, какво је то јело. Кад му рскоше да је зготовљено од меда, сира п брашна примети Лизандар: нодајте то Хилотима (робовима) нека једу, слободном Шпартанцу не прпличи тако јестиво. Вола даде заклати по шпартанском обичају и прочасти се са својим друштвом. Мед је био цењен и са лековите силе своје. Није ваљда било ни једног лека, у којем није било помешано и меда. Па и дан данас мед је задржао важно место у народном лекарству. Када је пшартански краљ Агезипол умро од грознице на Халкидици метнули су га у мед и тако пренели у Шпарту. 0 преносу тела краља Агезилаја из Јегипта у Шпарту има две верзије. По једној њега су метнули у мед, по другој облили су му лешину воском. Из свију ових података види се, да су Грци веома много меда трошили. А и потрошња воска била је доста велика. Восак је употребљаван на разне сврхе. Од њега се чиниле буктпње. правиле се таблице воштане, по којима су писали те су им служиле у место хартије. Од воска су готовили разне пластичне ствари (облике од воска) даље им је восак замењивао данашњи црвени восак. Мало је трагова остало о начину пчеларења у старих Грка, но по великој потрошњи меда и воска може се извести, да су они у доста великим размерима пчеларили. У малој државици Атици у време Периклово било је до 20 000 кошница, и ако је веровати колумелову податку Ахајци су знали за оно да на всовини роди мед па су пренашали кошнице на бољу пашу. Солон у својим законпма дотиче се и пчеларства. Па и у

172