Српски пчелар

Исијод сматра пчелу као символ златнога доба људског, кад људи још нису знали за трнокоп, рало и волове, када је сама природа нектар потоцима давала. Бујна машта старих Грка дала је златну улогу пчели и меду и у скаскама о боговима. Мед беше прва храна врховном богу Зевсу. Титан је предао владу над светом своме брату Сатурну под погодбом, да не сме отхранити ниједномушко дете; стога је он прождирао сву децу, коју мујежена Реја рађала. Но она затаји од њега Зевса и склони га на оток Крету у једну пећину брега Дикта. У ту пећину улетале су пчеле и храниле медом дете Зевса. Из благодарности подарио им је врховни бог способност да купе себи зимницу у ћелије те да им се не може нигде сатрти семе. Баху, богу вина, као младићу беху усне медом помазане. И Грци су гледали у пчели символ вредноће, а у меду свега слатког и пријатнога. КсеноФонат истиче ревност у матице а Плутарах вели, као што пчеле из свакојаких цветова купе вредно што је најбоље и најблагородније тако и младић ваља да црпе храну својем духу и срцу из песничких списа. Ликург сматра народ за узор родољубља и рада пуног пожртвовања за ошнте добро; а нарочито Платон узноси пчелину задругу као узор добро уређене државе. Приповеда се за неке песнике и мудраце као н. пр. за Пиндара и Платона, да су им пчеле слетале на усне док су у колевци били предсказујући им слаткоречивост и мудрост. Још је мед важну улогу играо при нринашању жртве боговима. Платон спомиње, да су Грци од памтивека жртвовали боговима плодове медом попрскане, чак су и читава комаћа саћа с медом жртвовали боговима да би одвратили од себе гњев њихов, или да би их умилостивили. Мед помешан с водом и вином сматрали су .за омиљен напитак бесмртних богова те су шкропили њиме стоку прунету на жртву вишим боговима. Мед и млеко давали су свештеницима посвећенима у тајне бога Митре. Овај бог, који је првобитно перзијски, носи у устима пчелу као обележје своје тајанствене науке. Жарци, посвећени у тајне, пре сваког свештеног обреда прали су се у замедљаној води. Сем тога мед је заузимао видно место у домазлука старих Грка, који су га држали за пријатну и здраву храну, чак су веровали да се медом иродужује век човечји. Филозоф Питагора

171