Српски пчелар

него су испуњени само с медом и он ће мед чешће истресати. Дакле за ову прилику немам довољно речи да препоручим свакоме овај начин и уверен сам да ће се сваки добрим успехом о томе осведочити. Да поновим још једанпут: Ако буде паша врло добра пчеле ће и без решетке својим брзим радом спречавати матицу у лежењу. Ако буде слаба паша нема ни пчелар много разлога да спречава матицу, а ако буде паша обична онда пчелар мора матицу оставити нека леже због младих пчела, које требају за зиму али треба да ипак спречи бар претерано нагло расплођавање како би дошао до меда. То ће учинити најбоље ханемановом решетком у американци Живановићеве конструкције. Одговорни уредник.

Пчела и културни народи старога века

(у КРАТКИМ ЦРТАМА.) (Наставак.) Да пређемо на најкултурнији народ стари, на Грке. Не давно се сазнало, да су Грци познавали мед и његова својства од вајкада, дакле iipe Омирова доба. У најновије доба након три тисуће година нађено је у Микени један леш,* на којем се оджало месо и мишићи, нарочито на глави тако, да се може разазнати лик те лешине. А што се тако лепо очували толико дуго делови меса и мишића има се приписати меду, који су Грци већ у оно прастаро доба употребљавали за конзервисање мртвих својих. Омир на више места у својим епосима упоређује гомилу, руљу са ројем. Спомиње, да је мед био омиљена храна и посластица јелинских јунака, даљс како Сирене имају глас сладак као мед, а Несторове речи слађе су од меда. Још спомиње, да су Грци мед мешали с вином и тако га пили, а с млеком помешан мед жртвовали су за душу покојника. * Леш је ископан под надзором чуванога старинара Шлимана.

170