Српски пчелар

вановића американку п да је чак ни очима још није вчдео.*) Или је он уобичајио да не може бити ништа боље од онога што он изабере. У главноме он је бар за се сазидао бусију у Тежаку да му не треба никоме доказивати, ако би га ко унитао зашто своје кошнпце не замени бољом, Живановићевом Американком. Нека г. Ј. П. Јовановић и даље пчелари како он зна да је најбоље, а ја сваком отворено кажем да једва чекам друго пролеће, да се свих других система што пх на свом ичеланику имам курталишем Једино је што бих могао рећи да су Живановићеве Амерпканке купљене у Карловцима код њега, доста скупе и пчелар нема рачуна да их отуда нарочито српски пчелари из Србије набављају**) Мене иста кошница не стоји скупље у мојој радионици од 6 дин. поред свега тога што су даскс- код нас због царине много скупље. Материјала ми не иде више у једну кошницу од 4 дин. да је потпуно свршим. Пчеларски поздрав В. 0. П. Стижанин пољоделац и пчелар. *) Ово бих и ја рекао. Одг уред. **) Истина је, јер се на граници плаћа врло велика царина, зато је најбоље да сваки ко жели шта наручити од Ј. Живановића из Карловаца учини то преко срп. пољопривредног друштва. Одг. уредник.

Књижевност

0 кристалисаном меду и о мравињој киселини. Chemiker-Zeitung, централни орган немачких кемичара донео је године 1884. у бр. 35. од Dr. W. Lenz-a чланак о кемичком испитивању меда. Поред драгоцених података за пчеларство с обзиром на кемичке састојке меда има у том чланку и других занимљивости за нчеларе. Познато је, да се мед после неког времена кристалише, ушећери. Писац поменутог чланка вели. да ово кристалисање обавља ваздух и светлост. Кад се од меда уклони ваздух и светлост, он остане дуго течан. Чим дође пак на ваздух и на светлост, из њега се издваја грожђани шећер (Traubenzucker) у облику кристалне масе, која се обавије око воћног шећера (Fruclitzucker); овај шећер има то својство, да остане увек у течном агрегатном стању, никад се дакле не кристалише), те тако добивамо кристалисан мед. За нрактичног пчелара ово има вредности код чувања меда, јер наша публика већма воли течан мед од кристалисаног. Исресен мед дакле ваља добро затворити, на га држати на мрачном, сухом месту. Ако се мед ипак после дужег времена ушећери, лако гаје начинити течним. Метне се заједно са судом, у којем је, у врућу г воду, али не врелу, јер би изгубио кус и арому; затим се тај еуд с медом увије y r крпе, да се полако исхлади; крпе помажу, да се топлина у меду ду г же задржи, на се тако и средина отопи. Вредно је знатп п то, да непо-

176