Српски пчелар

клопљени мед (што ми зовемо: незрео мед) има мању специФичну тежину од поклоиљеног меда, јер није тако концентрисан, као овај. Но осим занимљивих ствари има ту и неколико погрешних мисли. Писац наиме вели, да се у самом нектару, кад он дође у пчелино тело, развија нека киселина, и по Stoddart-y би то била мравиња киселина. Помоћу те киселине и протеинске материје (које такође има у нектару) ностаје од нектара мед. Stoddart павађа још и начин, како се у нектару ствара мравиња киселина; он вели, да она постаје оксидацијом тршчаног шећера. Ова нам ипотеза изгледа погрешна. II сам писац поменутог чланка не одобрава је, већ се иридружује, ослањајући се на кемичара Фогла, мњењу, да је мравиња киселина секрецијони продукт пчелиног тела, на се из тсла пчелиног она здружи са нектаром и инвертује га у мед. Овом се мишљењу донекле можемо и ми придружити, али ћемо додати по Dr. Е. Erlenmeyer-y и Dr. А. Planti, на које се и писац позива, да главну улогу при инвертовању нектара у мед игра пљувачка из пчелиних жлсзда. Поменуту претпоставку Stoddart-ову, да мравиња киселина ноетаје оксидацијом тршчаног шећера можемо примити, али тако, да се она ствара у органима пчелинога тела, а не у нектару. II природније је. да мравиња киселина долази у нектар из тела пчелина, где је има већ готове, него да се она у нектару за себе ствара. Мало ниже у примедби навађа се мишљење комичара Bern beck-a, који вели, да се у меду, добивеном из простих кошнице кад се пчеле сумпором угуше, палази увек мравиње киселине, а у меду из ђерзонака, који се добива центрифугално.м сиравом, има је врло ретко, тек иекад. (То мишљеље је изнео Bernbeck у Landvvirtscliaftliclie Blatter, Speyer, 1883. стр. 78.). У овоме има истине, али је погрешно речено. Из простих кошница добива се мед у касну јесен. Онда је већ сав скоро поклонљен, а нознато нам је, да пчеле, кад напуне ћелицу медом, пре него што ће је затворити, спусте у мсд по капљицу мравиње киселине, да га тим конзервишу. У таквом меду дабогме има подоста мравиње киселине. А из ђерзонке се вади мед преко целе године. Практичан пчелар тресе мед још док га нчелс нису поклопиле воштаним поклопцима. У такав непоклопл>ени мед не спуштају пчеле мравиње киселине* и отуда долази та привидна разллика између меда из просте кошнице и онога из ђерзонке. Мед је мед. Ако га оставимо и у ђерзонци, док га нчеле не поклопе, па га онако ноклопњеног истресемо, уверићемо се, да је исти, као и онај из плетаре. Александар ЖивановиА. Пчеларска библијотека свезак IV. 0 ројидби (са сликама) наиисао Миливој ЧудомировиИ Ср. Карловци. Сриска манастирска штамиарија 1897. Цена 20 новч. Вредни учитељ пчелар и наш сарадник М. Чудомировић крај свега што смо напоменули у пређашњим бројевима да је одзив од стране читалачке пу* У броју што долази осврнућемо се на ово. Гл. уредник.

177