Српски пчелар

Испрва Римљани нису држали пчеле, нити су имали уређене кованлуке, него су се задовољавали као и остаАи народи Италије медом и воском којп су добивали од ројева настањених по дупљама у дрвећу и по шупљинама у стенп. А први почеци правога пчеларења падају у време другог пунског рата, због којег је пчеларство у натраг бачено, а по овом, поглавито пак по трећем пунском рату необичног полета добило и на тој се висини одржало све до у време Августово, а и за каснијих царева. Ни један народ ни пре ни после није тако везан био за пчелу, није потребовао ни трошио толико воска и меда као Римљани. Ако је Римљанин приносио жртву боговима међу осталим приносима морао је бити и мед; ако је коме поклон чинио, чинио га је најрадије у меду; ако је госта имао, није га угостио, ако му и меда није изнео; ако је држао гозбу, ме:ђу другим јелима морао је и мед доћи на трпезу, ма како она раскошна била, а и о обичним ужинама се мед износио. Медом су зачињавали и заслађивали разна јела, мешали су га у вино,- чинили од њега више врста медовине и вино, мећалн га у многе лекове, балзамовали њим мртва тела. Крај овако огромне потрошње меда, наравно да се није могла сва потреба подмирити домаГим медом, него су га доважали са стране поглавито из Грчке, Африке и југозападне Азије. Плиније природњак назива мед небеским даром, најслаћим, најврснијим, најздравијим соком, узноси га као лек против окобоље, отока, болова у утроби и као најбоље средство, које чува човека од смртоносних зала. Медовину су правили од опењеног меда и воде. Особито су радо пили право вино од меда тако звани mulsum. Овим су вином појили војнике приликом једног тријумфа после добивене битке. Вино од меда справљали су од најбољег, најблагороднијег вина опорога куса и од трећине најврснијега меда, који је, као што каже Плиније, морао бити миришљив, сладак, да жеже, лепак и прозрачан. Стогодишњег старца Полија Ромилија упитао је једном Аугуст, да му каже, чим је очувао свежину тела и духа, а он му је одговирио као некад Демокрит: „Изнутра вином од меда, споља уљем.“ Римљани су имали више врста меда. Плиније у својој повесници о природу набраја све те врсте. Најбољи и нај-

191