Српски пчелар

жавати своје пчеле, јер он просто том методом претвори пчеле у мед и восак умјесто да их у јесен без икакве користи угуши. Ако се пак из таке кошнице мед истресе једанпут или више пута како је кад година и ако се празно, истресено саће опет метне у кошницу натраг. наравно онолико колико одговара снази народној, то ће млада матица још нанијети јаја и уможити друштво толико до јесени да ће лијепо моћи та кошница презимити.“ Ето тако је писао Хрушка, а пчелари ће се сјетити да је то оно дијаманатско правило, о којем је било говора у 3. броју нашега листа. Ко то правило може извести у одређено вријеме, нека га изводи. Без сумње ће имати велике користи. Али ко пчелари у велико, томе не ће тако лако ићи од руке да то правило изводи. Слава Хрушци! Гл. уредник.

О зимовању и узимљавању пчела.

аК ° пчеле ЗИМ УЈУ’ гата Р аде ЗИМИ У КОШНИЦИ, да лп се мичу или свака стоји једнако па једном мјесту, како се хране, којим начином примају храну у себе, како гдјекоје доспију до храпе, до меда, које су случајно иад ћелицама празним, о свему томе владају различна мишљења. Највећи пчелар свијех времена, Dr. Ђерзон миоли да мед циркулира зимп од пчело до пчеле т. ј. оне пчеле, које су близу меда или до меда, додају мед онијем пчелама, које су даље од меда и које не могу доспјети до меда, јер свака стоји на својем мјесту. Ђерзон дакле мисли да пчела једна другој додају мед и да мед тако циркулира кроз друштво пчелиње. Други пак мисле да пчеле иду за медом. да се пчеле једнако мичу и које се сад налазе пад празним ћелицама, послије краткога су времена над пуним ћелицама. Кад доспију над пуне ћелице, онда узму меда колико им треба док послије њекога времена ие доспију опет до меда. Дакле по томе мишљењу пчеле су у вјечитом мицању у вјечитом цир-

3