Српски пчелар

жен'lк ичелинмдњ семепстивк. Сост. Г. Зингерљ. А. Ф. Берлеишк. Пчела и ен восиитате вљ странахљ безљ поздннго осепннго взнтка. Русскгп Пчеловоднети Л/исшокк. Спб. 1886. г. БиограФ Бутлерова В. С. Россоловскш, по чијој се биограФији и ја овде служим, црта Бутлерова и иначе као човека и износи га као пример, износи га као правог Хришћанина. Исти биограФ каже за Бутлерова да је он у Бутлеровци и њезиној околици био прави отац сиро тиње, болиих и немоћних. Колико су пута га покренули од рада, од пчела опи, који су га требали а оп увек са највећом готовошћу хитао је у помоћ болнима својим знањем, леком и трудом лечећи, завезујући ране, оперирајући лакше раие, набављајући лекове Сиротињи је прискакао у помоћ материјално. Који су савета требали саветом је помагао и речју он је био милосрдаи отац врло многима. Било је и таких, који долажаху к њему молећи га за прашкове (особито кинин) под неким изговором а овамо продавали су исте варалице дотичне прашкове под именом „бутлеровски“ т. ј. они који на сигурно помажу. И ово сведочи о његовој популарности. 5. августа 1886. на свршетку 58. године свога живота хришћански се растаЧш славни Бутлеров са овим светом задужившп цео руски народ великом благодарношћу а свима па и нама оставивши диван пример као Хришћанин, родољуб и радепик. Он је био права пчела радилица рускога народа што му је на славу а народу па част!

Иван Маширевић.

Практична вредност залишних матица.

(Свршетак.) За кратко време изаћи ће млада матица из матичњака, која када се оплоди отпочеће носити јаја у таковом ројчету. Када будемо имали на својем пчелињаку довољан број залишних, младих, оплођених матица, моћи ћемо њима замењивати маторе и неспособне матице у великим кошницама. Најбоље и најсигурније моћи ћемо са таковим матицама правити вештачке ро.јеве, који се ни у чему неће стидети природних ројева, шта

21