Српски пчелар

више још бољи морају бити. Речју, кад имамо у приправности матица нс ћемо никад бити у неприлици, нитп ћемо штете имати на својем пчелињаку, ако будемо запаћали матице у малим кошницама. Када пчелар xo.he да запаћа матице, мора пазити још и на ову прилику. Без сумње да је сваки пчелар морао приметити, да постоји нека разлика међу кошницама што се тиче марљивости и вредноће код пчела. Има такових кошница из којих излећу пчеле сасвим тромо на пашу, те у истини изгледају да су споре у вредноћи и раду. Напротив опазићемо да има и такових, из којих излећу пчеле живо иа пашу и да такове кошнице много више меда имају. Но пошто на доброту матице утиче у првом реду храна, а и сама племенитост расе код пчела, то неје све једно, да ли матицу негују вредније и племенитије пчеле или тромије. Стога боље би било да се обезматичи такова једна јака кошница у пчелињаку, која је најбоља и иајвреднија, на је оставити да произведе себи што више матичњака, које ћемо после употребити за додавање у ројчад, у којима хоћемо да негујемо матице. Знамеиити немачки умни пчелар и добар ирактичар Дате, сасвимјепротпвна мишљења. Он тврди, да је сасвим неосновано мишљење некпх пчелара, који мисле, да се потпуно јака и здрава матица може развити само у јакој кошници. Он вели, да боља нега пчела не стоји до тога, да ли је јаче друштво, већ до тога, јесу ли у томе друштву нчеле младе или старе и када су матицу изгубиле. Често се догађало да је мало ројче, које је у исто време остало безматак кад је и друга нај јача кошница у кованлуку, више матичњака, извело, него ли ма која нај јача кошница. Eduard Bertrand у својем пчелару противно тврди; он каже да треба увек запаћати матичњаке у оним кошницама, које се одликују од осталих, по бољем и вреднијем лету, по брзом грађењу caha, и по богатом расплођавању, као и по самој доброти, па да такове матичњаке ваља додавати у ројчад у којима хоћемо да запаћамо матице. Начин Едуарда Бертрана по коме запаћа матице јесте овај: он изабере по сназиједну осредњу кошницу, па из те кошнице повади све оквире са непоклонљеним црвом, а из друге кошнице дода толико исто оквира са поклонљеним црвом. За тим извади један оквир са јајима пз нај јаче и највредније кошнице, па га дода тој кошпици, у којој хоће да запаћа матичњаке. Пчеле ће само на том оквиру са јајима матичњаке произвести, јер друга легла нема из кога би матичњаке могле изабрати. Када пчеле однегују матичњаке у тој кошници, онда ће их пчелар употребити било за вештачке ројеве, било за мале кошнице, у којима хоће да пати залишне матице, пошто је пре тога мале вештачке ројеве направио. У овом питању још је ригорозније мишљење господ. Јов. Живановића, који каже на 223 стр. својега „Пчелара“, да се прп запаћању матица не сме терати еконономија, као што би хтео