Српски пчелар

Бертран, „већ треба чинпти све оно, да матице буду што боље и боље, јер до њнх стоји сав напредак, сва добит. Што су год матице боље, то ће наравно и друштво бити боље и раденије. За то није доста извадити сат с јајима из највредније кошнице, па га метнути осредњем каквом друштву да из тих јаја однегује матице, нпје доста дакле само јаја узети из највредније кошнице, а кад се из тих јаја развију уљевп, да те уљеве храни ма које друштво, него је потребно да те уљеве из најилеменитије кошнице хране и највредније и најиљеменитије ичеле. Јаспо ће бити свакоме умноме пчелару, па ма он и почетник био, које мишљење бо.ље и темељније, па нека се придржава опог начина, који је бољи и практичнији. Из свега овога што сам досада споменуо излази, да нп један умни пчелар не би смео пчеларити без залишних матица, јер ће увек кубуре имати на својем пчелињаку, те неће моћи у помоћ притећи оним кошиицама, које рђаву матицу буду имале. Неописана је радост и практична вредност, кад нчелар има довољан број залишних матица, па је у стању без брпге и муке кошницу од пропасти сачувати, кад без матице у невреме остане. Из овога се види, како је велика практична вредност залишних матица, кад их у свако доба на својем пчелињаку имамо. У Јаску на Преображењс Господње 1897. год. Васа

Васа Латинкић

Наши манастири и пчеларство у прошлости.

Поред осталих красота, којима је Бог украсио Фрушку Гору украшена је и тиме, што су у њезиним долинама и шумама наилазиле вредне пчеле радилице себи и рада и станка. У манастирима српским где се неговала српска књига, где се славило име Божје, где се народ у јаду и невољи, у радости и у жалостн скупљао да очеличи срце своје, да утеши ојађену душу своју а одмори кости утруђене, ту се поред других привредних граиа неговало и пчеларство. Да је тако сведоче нам стари записи и стари сачувани рачуни. који нам сведоче о великој љубави ондашњих монаха нрема малом а вредном створу Божјем, према пчели. Да се пчеларство неговало у велико по нашим манастирима и да су од пчеларства били лепи резултати то стоји. У старом једном протоколу где су бележене важније промене у манастиру Врднику-Раваници стоји забележено 1754. год. да је манастир имао 96 кошница, а одређује се за надзорника кошница Joaca® монах. Године 1757. било је кошница 120, а одређује се за надзорника о. Сте Фан. Године 1758. марта 24. упокојио се монах которш особно дћло ручно дћлао, т. е. кошнице плео и продавао. Године 1758. поставља се за надзорника ко-