Српски пчелар

па их смести на њихова стара места. Затим отвориједну по једну, прегледа их тачно и не нађе трага од срдобоље ни у једној од тих кошница, саће беше чисто као усред лета. После тога све три је измерио и опазио је, да му је свака кошница са 2 kg. лакша, тумачећи да му је свака кошница толико меда потрошила за три месеца дана. Истог дана кад су кошнице напоље изнесене, све су се пчеле разиграле и ишчистиле, па је прегледање даље наставио. У свакој је кошници приметио, да су пчеле врло мало меда потрошиле преко зиме, ко.ја је врло јака била; три пуна оквира беху поклопљеним леглом залежена, а мртвих пчела готово и не беше на патосу, не беше ни плеснива caha и ако је доста влаге у рупи било. Преко целе године посматрао је Сихлер те три кошнице п каже, да су му најбоље биле од свију осталих кошница на пчелињаку, које су под ведрим небом презимиле, п ове које под земљом зимоваху, беху иајбогатије медом и друштвом. Из овог Сихлерова покушаја видимо, да могу пчеле добро презимити и под земљом. Сад настаје питање, да ли је пробитачно кошнице излагати такој опасности и може ли се тај Сихлеров начин назвати рацијоналним узимљавањем? Ја држим, да је таково узимљавање кошница ризично и немогуће, кад неко већи број кошница на својем пчелињаку има. Колико би морала бити рупа велика, кад би неко хтео да узими 200 кошница? Колико би времена пчелар пропустио, док би утрапљене кошнице повадио ? Сваки пчелар треба да гледи, да лепе и топле дане на корист својих пчела употреби. Узмимо да је неко утрапио све своје кошнице да му боље презиме, одједанпут преко зиме наступи леп тоцао дан, на коме би требале пчеле на игру да излећу, а његове кошнице у земљи, шта ће да раде? Мораће их вадити напоље, јер је потребно* пчелама да се преко зиме лепог дана ишчисте. Шта је тиме урадио, скоро ништа, пчеле су му мање меда потрошиле, од оних које напољу зимују, но лако може да се деси несрећа, легло може озепсти и пропасти, које се под утецајем топлоте земљине раније почело развијати. * Није потребно кад су под земљом. -- Гл. уред.