Српски пчелар

То може врло лако наступити, кад знамо да после лепих и топлих дана у Фебруару, може да наступп и нај јача нича зима. Хоће ли их пчелар опет натраг у рупу метати? Ја држим да неће, јер пренашајући кошнице преко зиме час овамо час тамо, противи се сваком рацијоналном правилу пчеларском. Јаче узимити, утоплити кошницу није потребно, јер кад се јака кошпица сувише утопли, онда матица врло рано почне лећи јаја. Овако нрерано умножавање друштва, може бити самоме друштву од пропасти. Као што не смемо допустити да није ни мало потребно утопљавање кошница за зиму, тако исто не можемо препоручити да се кошнице сувише утопле као што Немци раде. Главно је пазити при узимљавању, да је кошница од доброг градива сачињена, рогозом добро оперважена, да је у њој јако друштво и млада плодна матица, а мед да је здрав, чист и добар, па ће нам пчеле наше најбоље зиму издржати под ведрим небом на отвореном ваздуху. У Јаску на дан срп. краља Милутина 1897.

Васа Латинковић.

О вјештачким ројевима.

Ја сам у 8. броју „Српскога Лчелара и од пређашње годпне писао о вјештачким ројевима и то онаким, којп сасвијем одговарају природним ројевима. Али осим тога начпна како се праве вјештачки ројеви има још и другијех, који кад се добро изведу, не ће ни мало заостајати за природним ројевима. Ми ћемо гледати да све начипе, све комбинације о вјештачком ројењу забиљежимо и опишемо. У пчеларству владају два кардинална правила: У љето прави вјештачке ројеве, а у јесен спајај народе. Тако ради радп Ђерзон и ја се све већма и већма о овом увјеравам. Особито је то у онијем крајевпма, гдје је у јесен слаба паша као што је у мојој околини. У таким крајевима једну трећину спојити са осталим кошницама од велике је корпсти. Од те трећине додати мед осталима и друштвом nx појачатп од ве-

38