Српски пчелар

нам не стоје на путу ве.тике запреке; јер верујем вашој оданости према појезији економије пчеларству, и јер сам осведочен о вашој увиђавности за пчеларско удружење. Па да све те увете п не видим опет би се тврдо надао успеху, јер већ у прпроди људској живи нагон за удружењем од како је Бог створио човека. Из те природне потребе човечје постале су породичне задруге, села, градови п државе, постају п постајаће разна друштва п удружења радп узајамног потпомагања, догод буде људп на земљп. Јер што је човек ближе вишем ступњу културе, то су му и потребе све веће и разгранатпје а с тпм упоредо и тежња за удружењем све већа бива. За то у културним државама куд се окренемо видимо разних удружења на пољу просвете п трговпне и господарства. Далеко би ме одвело, да вам доказујем корисне последице таких удружења. Ево упоредимо само пчеларство код нас у овим питомпм пределима са пчеларством у Немачкој, где је клпма много оштрија па и вегетација слабија, па ћемо се о томе потпуно осведочити, кад видимо, како ie пчеларство код нас далеко заостало. А зашто? зато, што у нас није још потпуно развпјена свест о удруживању. Ми не схваћамо колике би користи од пчеларства и колике олакшице у пчеларењу ималп, кад би били удружени, свој пчеларскп лист ималп, узоран друштвени кованлук подпгли, на њем практична предавања држали, а повремено и изложбе пчеларске приређивали. Кад би све то пмали и тако радили, уверен сам, да онда не би многп тужио се на рђав успех и у доброј години; не би онда многи јадиковао за новцем пзданим за непрактпчне кошнице и скупе непотребне пчеларске алате, за које се у горњпм местима душманскп наплаћују, јер бп се све то и код нас правптп знало и јефтиније купити дало. Уверен сам, да многи онда небипитао: шта ћу с медом? јер ако га баш за новац продати не бп могао, знао би га репродуцирати у друге трговачке артикле и тиме двоструку корист пмати, као што искусни Немачки пчелари раде. Али, шта можемо ми неудружени са нашпм примитивним знањем и радом. Та ето све до лане не имадосмо нп доброг пчеларског листа а још ни до данас немамо у Срему пчеларског удружења. Немачкп су се пчеларп одавно већ у своме раду угледали на вредну пчелу, те створили толике пчеларске задруге. Отуда је њихова пчеларска лптература до данас најбогатија. Отуда је њихова вештпна у рацпоналном пчеларству тако развијена, да се дпвпти морамо како они успешно пчеларе п у пределима са мршавом пашом. Отуда јењихова вештпна, да се дпвити морамо, како од меда вино, ликереn сличне ствари праве и по скупе новце продају. Велику важност пчеларског удружења и код нас одавно су осетили и нашп пчелари. Али не могоше ништа у том иогледу почети док се пчеларсто впше не рашири. Благодарећи неуморном раду г. професора Живановића, данас је оно већ јачи корен у народу ухватило, те можемо с добром надом приступпти раду за оснивање пчеларског удружења. Ово веле важно пптање претресано је лане у „Српском Пчелару“ и са много страна радосно прихваћене п оду-