Српски пчелар

њаке са 260—300 кошница и који су само око својих ројева \ радили. То су били још прави нчелари. У то време било је код нас још уопће заведено „тројстрано господарство“, кад је пупа х / 3 земљишта преко лета остављана непосејана као угар. Осим тога било је још много необрађене земље општинских пашњака и ливада, које су се касно косиле, тако, да је на свима странама било пуно цвећа и паше за пчеле. Но постелено дошло је до тога, да се у земљи и код сељака променио начин „плодопромено" господарство т. ј. без угара, који се додуше много боље исплаћује али који не иде у прилог пчеларству. Кад стадоше у шездесетим годинама градити шећерне твориице у Чешкој, онда беше пчеларство изнова оштећено зато, што су ратари престали сејати репицу за уље и пчеле су изгубили богати извор меда у рано пролеће. Нанослетку пак разораше и све општинске пашњаке и претворисмо их у оранице, на којима се је садила репа за шећер. Покрај друмова имадосмо много липових дрвореда. Липа даје додуше пчелама меда, а корист, коју даје воће, саразмерно је већа него од лина. Стога бијаху липе искрчене а на место њих посађене вићке. Престао је и липовац мед. Како су се уништавале паше за пчеле, почео је пчелињак гладовати, престао је донашати користи и па место меда почео се у опће употребљавати јевтинији шећер. Пошто се код нас произвађа и много шећера од скроба, који у некојима својствима одговара шећеру грожђаном и воћном, то су се нашле варалице и почели су мешати шећер од репе са овим скробним, придодавали су потребну количину мравиње киселине и ароматских етера и тако су наши почели у трговину увлачити мед вештачки, који није био мед природни а који је у по цене јефтинији од меда пчелињег. Пчеларство сс код нас неисплаћује и стога је пропало. Ове годипс 1898. бројимо у чешкој краљевини само 200.013 кошница Но и ове држе некоји свештеници, учитељи и сељаци више из љубави него за то да од њих имају користи. Код нас пчеле даду једанпут у три године нешто мало меда а по две године треба их хранити шећером. Ја сам се у последњих 10 година бацио са свим на воћарство и занимам се испитивањем ове гране господарства, која код нас јако напредује, и опажам, да и само ово воћарство није могуће унапредити без пчеларства. Зато, што имамо тако

161