Српски пчелар

то захтијева ирирода пчелиња. Да видимо да ли ћемо моћи то и с гледишта теорије оправдати. Пчеле дакле, у природном стању граде саће сјечимице на лето и тијем ваздух јаче улази у кошницу, него кад оквири ударају иљоштимице на лето Кад оквири ударају пљоштимице на лето, оида ваздух не може тако да се шири ио цијелој кошници, јер се одмах одбија од првога сата, који је до лета. У љето, кад је рад и живот пчелињи у најбољем јеку, кад пчеле морају пајвише млијеча у својем желуцу да стварају, онда им пајвише и треба ваздуха, јер се храна може скухати и асимиловати тијелу само кад се споји са ваздухом. Сваки живи створ има своју топлипу, јер живот пишта друго иије, него процес сагоријевања и кад тај процес ирестапе, престаје и живот. А колпка је та топлина, то стоји до јачега и.ш слабијега сагоријевања и до спољашњих и упутрашњих прилика. Сагоријевања пак ие може бити без ваздуха. Можемо помислити колико требају пчеле ваздуха у љето, кад стварају млијеч, да исхране опу силну масу црви. Али кад пчеле сведу свој живот у зиму на иајнижи ступањ живота, онда, им наравно не треба толико ваздуха. Кад је температура до 10 ст. Ц., онда је живот пчелињи на најнижем ступњу живота, онда пчеле незнатно једу, па онда им и не треба толико ваздуха за кухање хране. Али није увијек напољу така температура, него бива јака хладноћа и онда пчели треба више топлиие, да се може одржати. А да добије топлипе мора јести, а кад једе, мора имати доста ваздуха да ту храну асимилује тијелу. Наше пчеле зимују напо.љу, под ведрим небом, и не може друкчије ни бити, који пчелари са њеколико стотина кошница. Што је, дакле, већа хладноћа, то цчела треба више топлине, што је већа хладноћа, то пчела треба више ваздуха, да може асимиловати храну тијелу, да дође до топлине. Што је дакле хладпије, то пчела треба све више ваздуха, а ваздух лакше допире до пчела, кад оквири ударају сјечимице на лето. То нам саме пчеле казују. Ја имам сто американки, којима је лето на узаној страни, а имам сто американки моје конструкције, којима је лето па

181