Српски пчелар

дугачкој страни и у којима оквири ударају сјечимице на лето, па у ирвима послије зиме ири првој ревизији нађе се много мртвих пчела и између оквира погушених, а у другима американкама ие можеш наћи скоро ни једне мртве пчеле при првој ревизији у пролеће. Јасно је дакле сасвијем, да пчеле требају доста ваздуха у зиму и да није довољно за пчеле само онолико ваздуха. колико прође кроз зидове од кошнице, као што тврди неки пророк, којега г. игуман Методије обожава. Да је то пошљедње без свакога смисла показаћу једнијем примјером. Кад се лето зими мртвим пчелама загуши, зашто се погуше све пчеле упутри у кошници, како ту им није ваздух помогао, што продире кроз зидове од кошнице? Нека пам се на то одговори? Разлагање дакле то по теорији а и саме нас пчеле упућују да мислимо, да оие требају доста ваздуха зими кад граде кад су у природном стању саће сјечимице на лето. А ми треба онако да радимо, како природа пчелиња захтијева, како нас саме пчеле уиућују. Die rechte Kunst ist die richtige Nachahmung der Natur. Кад мак у кошницама није велика хладноћа, него 3—-4 степена испод нуле, онда пчелама скоро не треба ништа меда. Пчеле онда једу сасвијем незнатно. Па шта онда можемо из тога извести? Кад пчеле сасвијем незнатно једу, онда им ни ваздуха не треба много, онда им и ваздуха треба незнатно, да храну асимилују тијелу. Али зими није увијек хладноћа испод нуле 2-—3 степена, него хладноћа бива јача и што год је хладноћа јача, то пчеле више једу и онда им, као што смо казали, треба и више ваздуха. А би ли се могле удесити кошнице тако, да је у њима увијек хладноћа 2—3 степена испод нуле. Кад су кошнице напољу зими, није их могуће удесити и тако утоплити, да је у њима температура увијек 2 —3 степена испод нуле. То се може једино постићи, кад кошнице закопамо у землву. Онда су у земљи пчеле под једнаком температуром 2 —3 степена испод нуле и .под том температуром пчеле скоро ништа не ,једу. А кад скоро ништа не једу, онда им не треба ни ваздуха То нам је сад јасно, како је могуће, да пчеле под земљом

182