Српски пчелар

каже Doolittle измпслио вешт. матпчњакс, који су данас усвојени готово у целој Јевропи.* Ово до сада речено довољно би било па да посумњамо у дим у као сигурна номагача засве случајеве приликом додавања матица. Истина има случајева када се и може матица не само иомоћу дима већ и без најмањег кађења додати, али има п такових случајева где се при том послу с највећом пажњом мора радити. У лето када има пчелар матица колико му је воља р може додавати матицу како хоће, пропадне ли једна, додаће другу. Али у случају кога је г. глав. уредник навео у својој прим. на чланак г. .Б. Ј. па затим у позну јесен или у рано пролеће када нема матица на одмет већ је свака скупоцена, тада се није шалити п матицу оставњати на милост и немилост пчела. Додавање помоћу дима за то налази слаба одзива у пчелара, што је тај начин 1.) Несигуран, а 2.) Шкодљив и штетан за пчеле и пчелара. 1.) Несигуран је тај пут, што матица у оном метежу може бити убијена и то врло лако ако не од пчела које су надимљене а оно од оних које ће пре или после са иаше стићи, јер није немогуће да ичела, за коју знамо да има особито развијсно чуло мирисања, а која при том није нити окађена нити димом занета неће ни у надимљеној кошници осетити и познати туђу матпцу те је убпти. Ново доданој матици тим је и опаснији положај у кошници ако је у њој стара матица па ма она била трутовњача, луда и јалова, а још горе ако је назовиматица. Јер све да претпоставимо да нову матицу неће ичеле убити, али зар је не могуће де ће је убити баш она матица или назовиматица која је у кошници, кад знамо да матице када се састану у кошници боре се на живот и смрт; па зар не може у томе боју баш здрава матица погинути а она рђава остати? А г. Љ. Ј тврди, да он не тражп у кошници рђаву матицу или назовиматицу, већ се просто у том послу ослони на пчеле. Ово је и сувише ризично нарочито ако ,је у кошници назовиматица. (Не знам који је то начин лечења, по коме се као г. Љ. Ј. каже кошница носи на но сата хода и тамо истресе.)** * РаушенФелз је измислио онај начин прављења матичњака кога сам ја описао. ** Ми смо у пређашњем броју позвали госп. Љ. Јовановића да нам разјасни је ли дивља или намет - матица народни израз, па зашго је послије назива трутовњачом? Под тијем именима требало би да се разумијева пчела, која носи трутовска јаја, али се из чланчића г. Љ>. Јовановића види да под тијем именима не мисли пчелу него матицу, јер каже напошљетку ово : „Но, не бива свагда да се овај чин избацивања види, али то стоји, да увек утамане стару неваљу матицу.“ Из тога се види да мисли матицу, а не назовиматицу (пчелу), јер назовиматица не може се ни распознати, ако је пчеле и убију, што не бива никад. Кошница се од назовиматице не може

173