Српски пчелар

2.) Јако димљење шкодљиво је и и штстно за пчеле и нчелара, јер пчеле када се јако надиме опију се, а г. Љ. Јовановић сам каже да мора кошницу врло јако задимнти; а ово чини у намери да пчеле опије, јер ако хоћемо да нам пчеле добију један мирис можемо то и без јаког дима постићи. Истина ово оиијање не буде у оној мери као када се опија апијолом, бовистом, салитром и др. наркотичним стварима; али је тек ипак неко опијање, после кога пчеле но неколико сати нису ни за какав носао. Јаким димом направи се читав дар-мар у кошници. Онај ко зна да у кошници влада највећи ред и склад и да свака генерација пчела своје има одређено место, свој делокруг и свој посао, тај неће без нужде а ириликом додавања матица те нужде нема кварити цео рад у кошници и с краја на крај пореметити је. После толиког нереда, који настане у кошници због јаког кађења, није чудо што пчеле за дуго на штету своју и пчелареву не раде. Ја г. Љ. Ј. штујем као одушевљена пчелара, али не би смео у свему његов начин пчеларења препоручити пчелару почетнику, јер у колико сам познао рад г. Љ. Ј. и начин његова цчеларења из чланка „Мој пчелињак“ (види „Срн. пчелар" год. I. бр. 5.) увидео сам да г. Љ. Ј. у многоме одступа од правила пчеларских, која су праксом освештана и ради на своју руку, тако н. пр. док други пчелари у зиму своје кошнице јаче или слабије утопљавају г. Љ. Ј. не утопљава ни најмање, или док други остављају својим пчелама 10—20 кгр. меда г. Љ. Ј. оставља само 4 кгр. и т. д. Уосталом ми можемо сваки на своме пчелињаку радити како нам је воља, па стога ја г. Љ. Ј. не замерам нити га осуђујем што тако ради, јер сваки има свој начин и „сваки је поп у својој књизи вешт; и али када пишемо, морамо се држати више утврђених правила а мање како не би ономе коме смо вољни послужити више шкодили него користили. Толико о диму као помогачу при додавању матица. А сада ћу неколико рећи, као допуну на мој чланак „Вешт. матичњаци". Пошто сам тада говорио о вешт. мат. мање више са резервом, данас могу из искуства рећи да је све оно што сам по РаушенФелзу о вешт. матич. рекао од слова до слова права и ослобидити димом и назовиматица може бити више у једној кошници. А опет кад каже г. Љ. Јовановић, ~да се кошница ноеи на по сата хода (!!!), па се тамо истресе“ изгледа да под дивљом мати цом, намет - матицом, старом неваљом матицом мисли пчелу (назовиматицу). Ако дакле мисли пчелу, онда можемо сигурно казати да је посматрање г. Љ. Јованавића погрјешно. јер нити ће пчеле, кад се добро надиме, назовиматицу убити, нити ће пчелар моћи казати, ако наће послије димљеља какву мртву пчелу на патосу од кошнице да је то баш назовиматица. Г. Љ. Јовановић требао би иво да разјасни и да се држи техничких израза, који су одређени већ у нашој пчеларској књижевности. Гл. уредник.

174