Српски пчелар

изврсна. Тако исто добра је Датејева. Гравенхорстова, Албертијева, па и американске кошнице: Лангстротова и Даданова. Све су те кошнице добре и лијепо се с њима рацијонално пчелари. Сви ти, који су те кошнице конструјисали, на гласу су пчелари, и сваки је гледао, кад је конструјисао своју кошницу, на свој крај. На свој крај, а по паши и клими својега краја удешавао је сваки од тијех на гласу пчелара и себи кошницу. Па тако сам исто и ја радио. II ја сам гледао на свој крај при реконструјисању своје америкапке. Ја. сам пчеларио са Берлепшевом кошницом, са Албертијевом, са Етловом, са Гравенхорстовом, са Лангстротовом. па сам напослетку прешао на американку, коју сам морао и реконструјисати На то ме је нагонио мој крај, у којем је врло мршава паша, и ако се хоће у таком крају са хасном и добићу да пчелари, онда се мораш држати оне народне: „на осовипи роди мед“. А да се кошнице могу пренашати на бољу пашу, не смију бити оквнри сувише велики, зато сам ја у својој амерпканци смањио оквире (26X27 cm.) како би кошпица била спретнија за пренашање и како би се могло више кошница на кола натоварити. Велика је благодат пренашати своје кошнице на бољу нашу. Прво и прво тијем се добива колико више меда, долази се до велике хасие, а друго, нчеле оживе на другом новом пчелињаку, јер бива по који укрштај са труговима из онога краја и што се пчеле нв путу истресу те послије тресења па новом пчелињаку с већим напором, с већом журбом излијећу па пашу и ма да је паша испочетка и незнатна, оне ипак ће сабрати више меда него што би ua старом пчелињаку, јер су па путу тресењем до новога пчелињака постале чилије, вредније, те сад ту из све снаге са највећим напором раде. Кад би г. игуман МетодиЈе знао, какве су велике користи од пренашања кошница па бољу пашу, и кад би он хтио и могао схватити пчеларство са пацијоналпоекономскога гледишта као најкориснију грану економску, онда би се горко вајкао, што је изустио ријечи ове: „На остале г. Јовине приговоре, не би требало трошити речи. Далеко је још његова американка

176