Српски пчелар

■од копшице за нашег сељака. Не товари наш сељак кошпице на кола, па да их преноси с једнога краја на други у најрадпије доба године. У то време једва да се нађе по који старац, да чува ројеве да не побегнуЛ (вид „Пчелар' 1 бр. 6 1898.) Учите, да вам сељаци носе кошнице на бољу пашу! Немојте да вам се смију Банаћани, Бачвзни и Сријемци, који носе своје кошнице на бољу пашу. Србија је пачинила скок послије ослобођења у свачем, али у економији није. Пчеларство се још сматра као њешто узгредпо. Па нека буде узгредно, гдје и у којем крају мора бити, али ви, који сте се сабрали око „Пчелара", морате гледати и тежити, да пчеларство буде и добије нацијоналноекономску вриједност, иначе ће бити код вас пчеларство проста играчка, и онда с пуним правом ће се још дуго Бачвани и Банаћани подсмијевати вашему пчеларењу Ви морате говорити и нисати, да се пчеларство уздигне на народноекономску висипу. Гледајте, како раде Бачвани и Баћани и они имају баба, што им чувају кошнице и они имају земље, коју морају радити, па ипак уграбе ноћу времена, да своје кошнице на бољу нашу пренашају, јер су тврдо увјерени о оној народној : „на осовини мед роди.“ А пчеларство може овијем начином сиромаху човјеку донијети више хасне него земља његова. Тако је пчеларење, које ви нроповиједате, играчка. Ви морате иарод учити пеуморному раду, као што и пчела неуморно ради и дању и ноћу. Ви морате народу омилити рад Ви му морате казати, да је само у раду наш снас. Ми се морамо челичити у раду, ако мислимо, да изађемо на крај са другим иародима, који су надмоћни у екопомији над пама. Мора дакле, и треба сељак да поси своје кошпице на бољу пашу ма да има земље, коју у исто време мора обрађивати. А да се могу с мање трошка пренашати кошнице на бољу пашу, не смију бити кошнице тако велике, као што су ваше, које ви називате криво по имену Аце Живановића. Таке кошнице видјећете ви но цијелој Чешкој, у којима су тако исто дашчице испод поклонца, као и у тој вашој такозваној Аце Живановића кошници. Ослбито су по Чешкој раширене

177