Српски пчелар

Теодор Богдановић

велики газда и први председник „српске пчеларске задруге“.

У каквој радости плива душа пчеларева, када му се рој на топлим зрацима мајскога сунца уз милозвучну зуку пчела изнад пчелињака вије, док матица не седне на згодно место то зна и осећа само прави пчелар! Исту таку радост осећао је сваки пчелар на пчеларској скупштини у Руми 13. (25.) августа о. г. гледаљем не додуше роја пчела већ дивног броја пчелара из ....... Бачке, Баната, Сре- ' ма, Славоније и Бос- не сабраних окосвојема- тице Јована Живано- вића, да оСН УЈУ C P II_ ску пчеларскузадругу. Пчелари је и основаше, основаше је ради оних многих добаракојаће та заједница пчелар- скапружати сваком чла- ну за себе и свима зајед- но а тиме и целом на- шемнароду. Да је ис тинита ова тврдња многих да су пчелари већином доб ри и вредни људи, и да многе лепе особинепчелиње приањају запчелара, могао се о пчеларекој скуп штини сваки уверити. Сви су били свим срцем, свом душом и мишљу о- дани задатом реду и посаоје те-

као као у кошници глатко и брзо а све добро и смишљено. Та красна заједница честитих људи изабралаје себи председника и том почашћу први пут је одликовала румскога грађанина и великога газду Теодора Богданови&а. Слика коју овде доносимо приказује нам тога првога председника српске пчеларске задруге, приказује нам човека који и ако је прешао шездесету годину и ако је велики газда ипак се одао свом вољом и великом љубављу пчеларству ради духовнога уживања. Да је истина да се пчеларством могу занимати само че-

Теодор Богдановић

2