Српски пчелар

стити људи а рђави ретко, јер немају разлога да се пчеларством баве, доказује ту истину и наш председник. Ко познаје Т. Богдановића тај зна и за његове врлине. Друштвена углађеност, љубазно опћење са сваким, истинска љубав и оданост св. православној цркви и своме народу јесу карактерне црте и својства његова, која се данас на жалост ређе у нашем друштву налазе Са тих одличних својстава и јесте Теодор Богдановић поштована личност међу својим суграђанима без разлике вере и народности. 0 видљивим знацима његових осећаја за православље и синовске љубави према цркви може се уверити сваки, кад види у румској цркви „Свију светих“ скупоцене поклоне у вредности од 4000 Фор. А и о његовим осећејима за Српство може сваки с похвалом говорити. Ко је само прекорачио његов праг и зачскао потпоре за српску просвету, одрекао није. Он је члан многих просветних и хуманитарних друштава а председник је српског певачког друштва у Руми. Теодор Богдиновић родио се у Руми 1830. 21 јануара од родитеља Петра и Ане трговаца румских. Слика га врло верно приказује као човека у снази. „Српски Пчелар“ поздрављајући га као пчелара и првога председника „српске пчеларске задруге“ жели му дуга живота пуна снаге и устрајности у корист „српске пчеларске задругеТ Ш.

Безматак и назовиматица.

Безматак и назовиматица све су невоље које често једна за другом узастонце иду а са којима се пчелар врло често срета. У безматку који је народом јак те није набрзо пао као жртва метиљу или туђицама, или ако није сам по себи изумро, појављује се врло често назовиматица пчела радилица, која носи трутовска јаја. Моја није намера да пишем о томе, како и на који начин нска радилица толико се развије да ]е у стању носити јаја, јер о томе је писано и у овоме листу; ко хоће дакле, може читати шта је о назовиматици писао г. главни уредник овога листа у 12. бр. „Срп. Пчелара" од пр. године. Ја сам намеран да на основу својих бележака илуструјем

Ђ. Коларовић парох.

3