Српски пчелар

чисто и јасно безматак и кошницу са назовиматицом и да изнесем сигурне знаке па којима he још нсискусни пчелар поуз дано моћи нознати да му је нека кошница безматак или да се је у безматку појавила назовиматица. Прошле пчеларске године имао сам на своме пчелињаку једну плетару, на којој сам могао лепо целу ту процедуру пратити и јасно посматрати, како се у безматку појављује назовиматица. У току лањске зиме приметио сам да ми једна плетара необично и дуго бруји нарочито у вече док у осталим кошницама владаше потпуна тишина; ово ме је прво навело да посумњам у нормално стање исте кошнице и давало повода слутњи, да fee иста бити безматак. Моја је сумња порасла још већма с тога 7 што у месецу Фебруару и марту када су пчеле из осталих кошница вредно скупљале брашно, црвоточину а касније и цветни прах, дотле не вицехниједне ичеле да с га ћицама улеће у ту кошницу. Да је ова кошница била јака, ја бихје снојио са другом кошницом; но пошто је била народом доста слаба, пустио сам да видим шта ће од ње бити, јер нисад хтео због ње да у рано пролеће узнемирујем другу здраву кошницу. Бојати се нисам морао да ће од глади умрети, јер је меда имала задоста. С дана на дан нисам испуштао ову кошницу из вида нажљиво пратећи шта се у њој догађа. Више пута ме је као нека жалост обузимала гледајући ту кошницу како се мало по мало гаси живот у њој, баш као и у човеку који умире. Ко> има ока и воље за посматрање живота пчелињег, не може а да се не стужи гледајући бедне пчеле у безматку, јер ту влада у пуном смислу жалост. Као деца за мајком тако туже пчеле за својом матицом том у истину једином и правом мајком у кошници. Она вредна пчелица која се не зпа никад задоста нарадити, која не зна шта је умор нити помпшља да се и.з • влачи од посла и заклони од тешка напора нада у безматку у очајање. Рад ту најмилију забаву и све уживање својс напушта, мртво и раштркано без икаква реда миле по саћу и копшици. Куцнеш ли ио кошници без матице зачућеш тужан и отегнут глас као да су у кошници сиње кукавице; а ако лупнеш по здравој кошници одгов: риће ти кратко али достојанствено а стражарице као неке амазонке испадају на лето. И за пчеле вреди она пословица: „вессло срце кудељу преде*. Док из других кошница сестрице им са веселом зуком одлећу и долећу, оне из безматка кадгод тек по која ћутом пусти се у зрак, вал>да да какав баш журни посао сврши. Па ни страже праве у безматку нема; и ако се пађе која на лету, нема да јуначки стрши и стриже својим пипцима и бадро да мотри на свакога ко улази и излази на лето, већ мртво седи или мили око лета, као да некога тражи и изгледа.