Српски пчелар

јим је постао утемељачем пчеларског напретка у милој му домовини. Тамишке и торонталске жупаније могао је вредни задружни тајпик Н. Гранд године 1875. тек у појединим опћинама држат« предавања. То је била прва блага вест по рацијонално ичеларство за Угарску! Међу тим установљавале се не само провинциЈалне већ и земаљске пчеларске задруге те на пчеларским скушптинама опет је долазило на дневни ред питање о настави у рацијоналном пчеларству, шта више -земаљска пчеларска задруга послала j'e и једну депутацију министру пољскепривреде молећи истог да установи службу путника учитеља за рацијонално пчеларство. Пошто се тадањи министар јавне наставе А. Тре Форт сам лично уверио о великој користи, коју доноси пчеларство, придружио се одредбама министра пољске привреде Барона Габора Кемења, које се тицале установе о путницима учитељима за пчеларство. Око тешког посла како да се уреди ова нова установа стекли су великих заслуга Павле Генци државни тајник, Ј. Модаи оделни саветник и први изабрани путник-учитељ Никола Гранд, под истакнутом заставом прве у отаџбини пчеларске задруге скупише се најбољи пчелари на заједнички рад, а уз њих се почеше множити и почетници, који хтедоше свој примитивни начин пчеларења од слабога успеха усавршити и учинити да буде кориснији. Но за усиешно ичеларење осим добре воље иотребно је TeopertKO и ирактично знање, а овога немају махом сви иочетници. Недостатке у такоме знању нису могли попунити ни друштвени састанци па ни доцније основани стручни листови, као што се томе почетници надали. Пчеаарсжа задруга основана у јужној Угарској побринула се додуше у својим правилима за опћу потребу у толико што је било решено да се узме један путник учитељ, који ће у школама на пчелињацима и ио скуповима предавати рацијонално ичеларство. Но задруга није могла ову одредбу својих правила остварити, јер је материјално стање исте задруге, особито првих година било незнатно, те није могла сносити велике трошкове, које је захтевала настава у пчеларству иомоћу путникаучитеља. Само уз материјалну потпору који је године 1881. августа именован за таквога учитеља. Идуће године буду именовани такође за путнике учитеље Л. Деметер и Ј. Вало а 1883. буде именован и Ж. Нађ. После једногодишњег успешног рада првих наименованих путника учитеља 1885. попуни се број такових учитеља још тројицом и то А. Ковачем, Ј. Тотом и А. Абендом. Из те прве гарде данас још једини ја милошћу Божјом радим, а од осталих неки помреше неки се уморише. Исте године пошто се бр@ј путника учитеља попунио, буде именован за надзорника рада шест путника учитеља први и врло заслужни путник учитељ Никола Гранд. После смрти овога буде наименован за над-