Српски пчелар

Свакоме је пчелару нознато да се са простим кошницама врло мало може умно пчеиарити, свака операција коју би хтели у простој кошници извести отештана је, јер нпсмо у стању с»ком својим допрети у последњи кутић њезин, Само је кошница са покретним саћем отворена књига за ичелара, коју можемо листати на коју год хоћемо страну и чим је отворп умни пчелар, на први поглед јасно чита пз ње шта јој не достаје, па јој може у свако доба лако у помоћ притећи. Спајати кошнице са покретним саћем врло је лак носао, а од велике је користи за умно пчеларење, особито када је слаба паша иреко године. У неродној години не може пчелар иматп на својем пчелињаку толики број добрих и јаких кошница, да може њпма слабице појачати а да не оштети исте. Оставити слабице преко зиме и с њима се у пролеће мучити, труд је велик, којп кошта п материјалних жртава, стога не трпимо слабице на својем пчелињаку вгћ их у јесен спајајмо, Златне су речи Ђерзона, оца рацијоналиог пчеларства, којп велп: ~.К рано лето ваља иравити љештачке ројеве а у јесен треба слабице Јазак 3./VI. 1898. Васа Латинкпћ,

Васа Латинкић, парох.

Ђерзон, Дикел и уредник „Hrvatske pčele“.

икел, уредпик пчеларских новина њемачких још у ночетку ове године изашао је еа теоријом да матица носи само оплођена јаја, из којих се развијају не само пчеле, него и трутови, а пчеле одређују помоћу својих жлиЈезда кад је матица већ снијела јаје, хоће ли се из њега развити пчела или трут или матица. Преко цијеле ове године изнаша он и експерименте своје, које тобоже поткрепљују његову теорију. У 18. броју истих пчеларских новина изнаша њеки Мајер експерименат свој, из којега излази да матица носи само вплођена јаја и који дакле иде у прилог теорији Дикловој. Тај се експерименат доиао г. Пењићу, уреднику „Hrvatske pčele“, те хоће да заслијепи своје читаоце као да је и он таки исти експерименат извео као и Мајер и да већ пет година „извађа разне експерименте“, а у ствари ништа није истина. Ево шта пише Пењић у 9. и 10. броју „Hrvatske pčele“: „Не мислим •овдје, да опишем рад и дјеловање, или можда животопис ових заслужних мужева на иољу рацијоналнога пчеларства, него хоћу, да своје једно ново искуство читатељима „Hrv. pčele “ саопћим. Моје најновије искуство у пракси противи се доњекле усвојеној теорији Dra Ђерзона, а прилично се слаже с најновијим назорпма Ф. Дикела. Истинабог врло ми је тешко спријатељити се