Српски пчелар

ековомску грану, те у кошницама пасуљ држи и квочке насађује тужећи се да „нема среће у пчеларењу“. Познајем такових пчелара, који се латише ђерзонака, а овамо не знају ни ко пчелу леже. Има их, који и данас мисле, да је рђа восак; да трутови пчелу легу (!), да пчеле живе no 10 —2O година; да матица ништа не ради, већ само седи па пчелама издаје заповести, те сумњиво врте главом, када им се каже да матица сву пчелу леже и т. д. Да таком пчелару није од користи Ђерзонова кошница и Берлепшев оквир, по себи се разуме. Ко не зна теорије не може разумети ни праксе, ма му та како птпуларно написана и предочена бнла. Мало је пчеларских листова, који у тој мери доносе практичне ствари као наш „Срп. Пчелар“, па ипак има их, којима није довољио практичан и популарпо написан. Оиоме ко не зна теорије, томе је и пракса теорија. Не мислим никоме на жао учинити, али морам рећи. да има и таких пчелара, који никакву систематски написану пчеларску књижицу, па ни „Пчеларство“ од И. Маширевића, које не стаје више од 10 новч., прочитали нису. За такове да како, да нико не може довољно популарно писати, кад они ни основних пчеларских појмова немају. Стручни лист и стручна књига није једно и исто. Зато свакоме коме је мој савет потребан, и ко је рад да добар пчелар постане, те да му његове пчелице донесу радости и користи, најтоплије препоручујем да себи набави и пажљиво проучава ове корисне пчеларске књиге: 1. „Пчеларство“ од И. Мапшревића. Ову књижицу можемо назвати нчеларским букваром, јер из ње ће пчелар почетник за 10 вовч. научити најпотребније теоретичне и практичне пчеларске ствари. 2. „Српски Пчелар“ од проФ. Јов. Живановића. Овојевелико и до данас најбоље српско пчеларско дело, у ком ће пчелар наћи свега што му треба, јер је у њему и теорија и пракса богато обрађена и систематски и стручно уређена. 3. Поред ових књига треба сваки пчелар да држи једини наш овострани пчеларски лист „Срп. Пчелар“. Ко напред сноменуте пччеларске књиге буде пажљиво проучио, томе ће бити „Срп. Пчелар“ од велике користи, јер ће имати основнога знања, те бити у стању све оно разумети, о чему се у њему пише и расправља. Славни Ђерзон каже: „темељна теорија је извор и корен корисне праксе“. За то никоме не би саветовао, да почне пчеларити са ђерзонкама, док се не упозна са теоријом пчеларства. Истина, да је ђерзонка књига, али не треба заборавити, да књига има вредности само за онога ко читати уме. Но тиме ја нећу да кажем, да још невешти пчелар не треба никако да пчелари. Напротив, ја бих свакоме ко мисли пчеларити препоручио, да изучавајући теорију пчеларства уједно почнс и

55