Српски пчелар

пчеларити, али са тглетаралш, jep je ово за почетника многолакше, пошто се не захтева велика спрема, а и од жаока, које ни једном почетнику не годе, биће. поштеђен и постепено се привикнути на њих. Пчеларење са ђерзонкама користи само ономе, ко је добро изучио теорију пчеларства, а од плетара може имати користи и онај, који о томе ни појма нема. Ко мисли дакле пчеларити са ђерзонкама нека иочне са илетарама, а ys то нека марљиво ироучава теорију. Осим тога, ваља што чешће да иде на пчелињак којега вештог рацијоналног пчелара, те да учи како се разни послови око ђерзонака обављају. Ко тако буде чинио, може спгурап бити, да неће омрзнути на пчеларство, јер ће му оно тада за извесно користи и радости доносити. Вел. Радинци. Ђ. Коларовић.

Ђ. Коларовић.

Путници учитељи у Угарској.

(Историја, устројство, рад и успех те установе.)

Vallo Janos

. ■ (Наставак.) Осим напред споменутих унутстава од путника учитеља пчеларства тражи се још да као службени органи министра пољске привреде учествују у скупштинама пчеларских удружења у Угарској. Предавања њихова треба да имају што више ирактичан правац, поред истицања добити од пчеларства треба изнети у предавањима главне тачке теорије пчеларства а уз то треба особито истаћи иоједине важне пчеларске радове као радове око ројења, прихрањивања, узимљавања и т. д. а ово не само усмено предавати него по могућности и у пракси демонстративно показати. Од кошница сматрана је за најбољу Грандову те су путници учитељи имали ову преноручивати и ширити а од пчеларских прибора треба само најпотребније препоручивати. Осим свега стављено је путницима учитељима у дужност да се труге око тога да се оснивају школски пчелињаци где год је то иоле могуће; где сиротиња и немаштина смета могу учитељи у предлогу своме препоручити сиромашно оићине министру пољске привреде, која ће таковим школама поклонити две до три угледне кошнице и олакшати оснивање школског пчелињака. То су све установе, које су служиле као прва упутства учитељима пчеларства, који још ниси имали искуства. Међу тим није се остало само код тих првих упутстава него се држале расправе хако 25. марта 1884. у Бузијашу, 11. маја 1885 у Будимпешти, 29. марта 1886. у Солноку на којима