Српски пчелар

(приозводима) заслужује да буде више уважена код донашања нових закона приватноправнпх и полицајних. Међутим ћемо да ногледамо no римском праву п проучимо оно неколико иравила о пчели. По римском праву је пчела (apis) покретна ствар и спада међу дивл>с животиње по природи својој : ,Apium quoque natura fera est“ (1. 5. §. §. 2 —4. D. 41. 1.), каже ce у римском праву, a даље онет додаје: „nam et apes item faciuut (т. j. ut ех consuctudin e avolare et revolare s oleant) guarum constat feram esse naturam. In liis autem animalibus, quae consuetudine abire et redire solent, talis regula comprobata est, ut eo usque. nostra esse intellegantur, donec revertendi animmn liabeant (§. 14. J. 2. l.)“ „Apium natura fera est“ значи, да je природа пчеле дивља, што be рећи, да су ичеле ио својој ирироди ђ ио иостанку и 6ufiy дивље, а то је главно правило о пчелама у римском праву. У другом ставу каже се опет, да су пчеле дивље, да се ичеле дају ирииитомити и да су домаће пчеле припитомљене, те да су наше власништво све дотле, док не одбаце навику да се враћају у своје стално пребивалиште (кошницу). Али да ли су та два става римског права коректна ? Да су пчеле као и сваке друге животиње биле из почетка дивље, те да нису биле у прво доба подвргнуте власти човечјој, о том нема сумње, на у том правцу онравдан је први римскоправни став. Али треба и с друге стране разгледати, да ли поред дивљих и припитомљених пчела има и иитомих. Још стари природњаци (Аристотеле, Варо) разликовали су дивље од питомих пчела, а у том погледу су природњаци одлучни. Једна врста пчела дакле постоји, али се деле у дивље и питоме и то прве су мање, те радије и уједају, пецају, него друге, а дивље су мање с тога, што им је саће старо, а старе ћелице лежењем пчела постају све мање, јер кошуљице од младих пчела остају у истим.* Истина јо до душе, да су из почетка све животиње биле дивље, но нрипитомљавањем неке од њих су постале питоме тако, да је код тих питома нарав постала правилом. Тако је било и са пчелом. Пчела припитомљена добила је сасвим другу природу од оне дивље, која је у својем прастаром стању остала, па је постепено постала од припитомљене питома пчела. И као што има питомих и дивљих патака, гусака, голубова, коња и т. д., тако има и дивљих и питомих пчела. Али ако су Римљани сматрали пчелу дивљом, ипак су разликовали шумске од дома Лих пчела, а ту разлику су нарочито * Данас пчелари не мисле тако. Пчеле ишчисте кошуљице из ћелица, те бивају по својој величини увијек једнаке, биле оне у дупљи у шуми или у најљепшем павиљону, гдје се не знам како рацијонално ради око пчела. Гл. уредн.