Српски пчелар

у виду имали, кад се радило о стггцању и губитку права власништва на пчеле. Према римским правним изворима власник, па и сваки други уживалац (узуфруктуар) земљишта имао је право пчеле држати. Ако је пчелињак (кованлук) спадао уз земљиште, тада је уживалац имао право мед узимати. и ако он није власник био г па је смео и пчеларски алат унотребљавати. Римско право познавало је власништво на пчелама, а тиме је признало да пчеле могу бити предметни државине (Besitz). Што се тиче дивлих пчела, те је могао себи ирисвојити сваки, који их нађе, само ако га у том не запречи власник земљишта, јер у том случају могао је власник добра себи пчеле узети. Види се дакле, да се по римском праву могла стећи власништво дивљих пчела ирисвојењем (окупацијом), јер није доста само хтети власништво етећи, већ се исто мора у истину и задобити. За то и вели римско право (§. 14- Ј. De rec. Div. 2. 1.): „С тога пчеле, које су се спустиле на твоје дрво, док их ниси стресао (затворио) у своју кошницу, исто тако нису твоје, као што нису твоје ни птице, које су на твом дрвету гнездо саградиле; па с тога, ако је неко трећи ухватио их, то је он од њих власник. Па и саће, ако су које начиниле, може сваки који хоће себи узети. Но видиш ли кога, док је све по старом (т. ј. док није рој ухваћен) да ступа на твоје земљиште, то му можеш с правом забранити ула.зак." Римско право дакле полазећи са основног правила: „Apium natura fora est“: („пчеле су по природи дивље“) установљава, као и код осталих дивљих животиња, да се влаеништво на пчелама може правно стећи тек фактичном влашћу, а то је, да се то власништво правно може стећи тако, ако се пчеле у државину узму с намером, да се окупирају, да се ирисвоје* И тако није постао власником пчела онај, на чије су дрво спустиле се пчеле, већ онај, који их је себи присвојио, а власнику дрвета слободно је забранити улаз, дотично подићи тужбу сметања државине. Настаје пак питање, да ли и онај стиче право власништва. на пчеле, који против воље власника дрвета и земљишта, на којем је дрво, уђе унутра и присвоји пчеле. Било је два мишљења: једно, које је на то питање одговорило са да, а друго, које је држало да такав силом-власник није прави власник и да не стиче власништво. Међутим је ирво мишљење преобладало, а то с тога, што римско право разликује овлагитегве на лов од питања о стицању власнигитва, те јер ствар, која се присвоји, није ничија (res nulluis), то је и окупант, који је против воље власника земљишног присвојио себи пчеле постао власником истих. * Balz па пом. м. на стр. 28.