Српски пчелар

начпњена Али кад су двије и впше кошница уједно начвњене, као што je случај код Пазовчана онда се такови ројеви вјештачки не могу чинити са таким кошнпцама. Ви сте дакле г. Пењпћу сами себи дали очи замазати блатом са мистрпје пазовачке. те cie заслијепплп и не можете пстпни у очп да ггедате. Даље ви сте написали да сам ја на скупштпнп казао, „да се од просте кошнпце не може никакве користп добпти. Ви г. Пењпћу врло добро знате и читате у мојим пчеларским новинама да се баш о то.ј ствари расправља, гдје ја доказујем да се п са плетарама може раппјопално пчеларпти, па сте ипак неистину пустилп у ваш лпст. Види се како је Пазовчанин вјешт да је кадар да вам тако очп запљеска блатом са мистрије да нијесте кадри впдјетп истипе. Е ко вам је крпв кад хоћете да шшотизирате Пазовчана Алп морам прпзнати да је пстпна што Пазовчанпн вели да сам на скупштинп казао да су трутовп илоднп од неоплођених матица. Али чујте шта каже Пазовчанпн: „Ја тврдпм да то није могуће, јер такови трутовп ппсу пп за што, већ да троше сабраип мед пт. д. Ово је така нескромност п безобразлук, да један човјек, којп не зна нп пера држати, него зна само мистрпјом ђускатп, води рпјеч о таковпм питањпма у „Хрватској пчелн“, за што Hiije дорастао ни сам уреднпк њезпн. Г. Пењић не зна да он тијем срамоти све „Хрватскзславонско пчелар. друштво“. Г. Пењић кад што ново чита у њемачкпм повинама, он мислп да је то истпна, п одмах то узпма за своје и члапке и експерпменте то он чинп без сваког зазора и срамоте. А да је то пстина што ппшемо показује и овај л пређашњи број нашега лпста, из којега се може јасно впдегп да је г. Пењпћ човјек без паметп кад се може понизпти до до једне пчеле туђпце. Нп.је лп то глуиост кад г. Пењпћ пушта једног простог зпдара да га брашг п меће му у перо да пише п расправља о онаквпм стнарпма, с којима су се мучилп п најславнпји ентомотомп п еитомолози као што су Др. Лајкарт и Др. Спболд и највећп пчелар свпјех времена Др. Ђерзоп. и другп практични пчеларп на гласу, као што је барон Амброзп, којп пма двиЈе хпљаде кошнпца п други. Г. Пењић не зна да Дпкел није нпчпм доказао да су трутовп неилоднп од неоплођенпх матица, него само тако држи, да би своју ипотезу поткрпјепио, јер ако су трутови плодни од неоплођених матпца, онда његова ипотеза нада. Алп што је најљепше госп. Пењпћ се псказао за ппотезу Дпклову, а овамо нема нп појма о њој. Ево доказа. Госп. Пењић је метнуо у перо Пазовачком зидару ово : „У здраве оплођене матице су јаја једнака, бпло за матицу, било за трута илп бпло за пчелу радилицу; ту одлучује само Из тога се видп да г. Пенић нема нп појма о Дпкловој теорији. И досад се мпслпло да су сва јаја код оплоћене матице једнака, само што из оплођенпх јаја пзлазе пчеле, а пз пеоплођенпх трутови, алн Дикле вели овако : Dass die befruchtete Konigin stets 'b efruchtete Eier absetzt. Даље велп: Unter normalen Verhaltnissen sind alle Bieneneier befruchtet, ihr Schicksal wird entschieden durcli đie Einfliisse der Arbeitsbienen. Der

97