Српски пчелар

вршпо разуме се само за сада своја „op-žanja“, а без сумње ће их по своме обећању, опет наставити (док му опет кзкав згодан чланак шака падне). Само је чудновато што је баш сада п тај врашкп Кемф добио ћеф да завршп своју студпју, па каже: »In der Praxis đagegen diiiften meine obigen Ausfiihrunggsn manchem Bienenvater dem Weg zeigen, auf welchem er die Ursache so manchem Schwachlins zu suchen hat.“ Толико п он. п нп трунке вшпе. Он нпје хтео да каже као што је г. Пењић рекао о рупама на саћу, јер је већ напред у своме чланку рекао : да пчеле буше саће с тога, да би га од метиља очпстпле. Ето штов. читаоцп „Српског Пчелара" и „Hrvatske Pčele“ па и ти штовано „Hrvatsko-slavonsko pčelarsko društvo; видите у чему се састоје ~opažanja“ г. Б. Пењића. Овде коментара не треба. Писцу овик редака је свака пчела мпла ма које врсте била, мила му је дакле п „Hrvatska pčela“. па с тога је од свега срца жалим што њоме такп човек „барата“ као што је г. Пењпћ. Нпје дакле чудо што јенаетало „кобно време за „Hrv. Pč.“ јер настаће и кобнпје, ако се њен власнпк не постара, да ју што пре поверп у руке човеку, који ће схватпти и разуметп да је он лпста ради а не лист њега ради. Ђ К.

Госп. Богдану Пењићу уреднику „Хрватске пчеле.“

Ja сам вама у 3. броју „Српскога Пчелара* јасно показао да је вас Дикел ипнотпзирао тако да ви његове чланке и експерпменте држпте да су ваши. Ја морам признатп да је Дикел сугестијом велпку снагу улпо у вас да се та снага ваша прелива и излпва чак до Пазова. Дикел је пз далеке Њемачке и он нема ни појма о Пазови, али преко својега изврснога медпјима г. Пењпћа нашао је п Пазово и у Пазови мпстрпју, којом ће да запљеска своју теорпју. У 1. броју „Хрватске пчеле“ од ове годпне сугерирали сте вп њеком Пазовчану да сам ја па скупштпни ичеларској у Руми казао : са Албертпјевим се кошнпцама не да ништа радити, Албертијеве кошнице нпјесу пи за што. Ви г. Пењпћу чпните менп велпку неправду, јер ви врло добро знате, да ја тако што нијесам могао нпкад казатп, јер знате пз моје књиге, „Српски Пчелар“ и пз мојега пчеларскога листа да ја Албертијеве кошнпце држим за најпрактпчнпје кошнпце иослије америкапке, него сам казао да се са Албертпјевпм кошнпцама, које су у штаплове наређене и по два п више ројау једну кошницу долазе, не могу се ројеви вјештачки правитп онако како их ја правим и о којпма сам ја на скупштпни говорио и у „Српском Пчелару" лањске годпне п написао. Тп вјештачки ројеви. о којпма сам ја говорио иа скупштпни у Румп, одговарају сасвпјем природним ројевима и могу се иравитп ма с којим кошнпцама кадје свака кошница за себе

96