Српски пчелар

не ухвати с тога, што их изгуби из вида и не зна, где су, или што је вијање скоичано са великим потешкоћама. Има пх, који су тврдили, да су римскп правнпци, а нарочпто Прокуло одлучно одрпцалп могућност, да човек пчелу у свом власништву држп, а то ће рећп, да пчеле увек одлећу и долећу. те да их човек не може у властп имати, па да не може на њима ни власништва иматп. Алп то је мишљење погрешно, јер да је то истина, тада би Римљапи установилп, да су пчеле extra commercium т. ј. да не могу у промету бити, а такове установе не може се наћи у читавом ираву рпмском. И зато пма Буш потпуно право, кад у својој споменуто] књпзп код стр. 63. ово каже*: ~In Bezud auf alle Bienen. đie miclit als Schwarme im weitesten Sinne betrachtet werden konnen. gilt die aus der Natur der Saclie cutspringende Vermutung, dass sie die Gewohnheit zuriick zu keliren noch nicht abgelegt haben, nicht aber. dass sie in fremdem Eigenthum sind; denn auch herrenlose Bienen fliegeu aus und ein und haben den aninius revertendi." („Што ce тиче свих пчела, које. се не могу сматрати ројевима у најширем смислу, за њих се само по себи узима, да нису од себе одбацилп навику, да се иатраг враћају, никако пак, да су постале туђе власништво; јер и пчеле без господара одлећу п долећу и имају animus reventenđi вољу, навпку, да се враћају."). Пошто по римском праву нчеле могу бити предметом власништва и промета, то је сасвим доследна одредба у истом праву, да нико не сме туђе нчеле убијати или ипаче уништавати, а та забрана иде дотле, да се пчеле туђе не смију ни онда уништавати, ако пчеларпма туђице краду мед, или ако се код непчелара наваде на какав слаткиш.** Закон, који то одређује, звао се lex Aguilia. По том закону је био такав уништавач (ископњак) нчела одговоран за штету, коју газда претрпи тим тамањењем. Обратно пак нема права тражити накнаду за штету онај, код којег су туђе пчеле какву штету учиниле, јер се узимало, да је дотични сам крив, што је пчеле навадио, те што није отклонио крађу ичела. а то мпшљење је и оправдано баш пс гледпшта пчеларског. Др. Белц каже о томе у својој поменутој књизи на стр. 46. ово: „Bestritten ist, ob der Eigenthiimer sog. Raubbienen dem des beraubten Stockes zum Schadensersatz verpflichtet sei Gemeinrechtlich ist dies zu verneinen, da nach der wohlbegriindeten Ansicht der Imker der Herr des beraubten Stockes an der Moglichkeit des Raubens selbst die Schuld trag’t." („Препорно je, да лп je власник пчела туђица одговоран за штету власнику насилно покрадене кошнице.“ По новпјем римском праву мора се и то порећи. јер uo сасма основаном ми* С тим се слаже и др. Белц (види његову књигу на стр. 37—38.) ** В. Бека ua иом. м. на стр. 7.

89