Српски пчелар

сам му згодом разјаснио како бп их, од тог ciiacao. Кад сам им опет једном згодом у свом пчелињаку показивао Живановићеву американку и о њој говорио рекоше сви заједпо да је то јако добро и згодно. „Е ал све то не помаже рече један између њих нчеле морају пропасти тако је прорекао некакав Турчин од 100 година и сијед као овца. Најзад вели то је јако добро и прелијепа покрп за кућу, но то је само за онога, који зна басну. И наравски наброји некоје. који давно помрли, а знали су басне од пчела. Један је само на исповиједи казао басну иопу и њему још иду за руком, а другога ја већ овдје не знам.“ „Е још је најбоље као Н. п. знати своје пчеле послати, да донесу мед из туђијех пчелињака. Ако ли пак којему пчеле покраду, што се овдје без замјерке често догађа, тај више ни не помишља, да би их попово заметао. Празновјерица била бп овдје први бедем на који ће временом пионири рацијоналног пчеларства ударити, но и врло лако освојити. Сад да пријеђем на пашу. Главна је паша у јесен, но добра је и у прољеће, док лпваде цвату. Док отопли ето љеске и дреника, који у овом крају обилно рађа, затим је јагорчика, брндуша. љубица и врба. док на покон приспијева и ливадно цвијеће и воћке и пчеле врло добро напредују и већином сс изроје. Видпо сам прије двије године кошницу, која је пуштала седам ројева. Наравски да су сви били слаби. Оне се изроје, а „клепац звекне“, и паша у неким крајевима сасвим пада. Како ту ни нојма нема о спекулативном прихрањивању, то већином све дочекају главну пашу не приправне. Сад од половице августа удари вријесак, и тако роди, да се све модри, као да је небо на земљу пало. Ал од тог мала корист, јер су пчеле слабе. Акоје који суд што приличан, дочекао, то се тај за кратко вријеме не може < клуне макнути, на п оне слабе оно саћа што га имају напуне, но све се скупа опет не може у зиму пустити. Овдје пак у Могорпћу нема „вријеска пптома и , но има дјетелина п „челика“, који врло добро меди, тако, да је ове године, ма да је била страшна суша, била паша преко све године у средњу руку. II нчеле су у врло добром стању узимљене. То би биле у главном пчеларске прилике ове личке степе и околипе јој. А сад да пријеђем на начин пчеларења овдје. Пчелињак. Мјесто за пчелињак одабиру гдјегод у тору пли под обором и то што заклонитије. „Ту их свак не гледа, па боље иду руци.“ Како и онда пчеле боље иду к руци кад нема чавла у пчелињаку, то их граде сасвим једноставно. Ударе четири сове, предње краће, а стражње више. За тим пскопају жлијеб, метну на ирве сове, а па задње п више какву дебелу мотку. па иа то слажу шимлу тако да доњи крај дође у

114