Српски пчелар

Напред смо казали, да је пчелама за лучење воска и ирављење саћа потребан знатан стенен топлпне. Захладили време и попусти наша, пчеле ће застати са вођењем саћа. Да пчелар то предупреди мора своје нчеле прихрањивати. Ово је добро чинити са свима кошницама, а нарочито са новим ројевпма, који још немају спремљена меда, са којим би се моглп у нужди нрихранити. Осим прихрањивања ускорава градњу саћа и утопљивање кошница, јер у кошницама које су у пролеће дуго утопљене не само да се легло боље развија, него и градња саћа боље успева. Ја ово изводим из тога, што моје американке увек npe почињу водити саће него плетаре. Док плетаре тек почну занављати, дотле американке всћ израде по I—2 оквира. Американке јамачно зато пре почну водитп саће што су боље утопљене и што је температура подједнако нодељена, а код плетара топлина је горе, а доле у кошници, дакле тамо где треба да занављају, температура је равна оној ван кошнице. Пче лар дакле може потпомоћи своје пчелс у лучењу (секрецији) воска, нрихрањивањем и утопљавањем кошппца. Али када знамо, колико морају пчеле да потроше меда док изграде нешто саћа, то би мала номоћ бпла пчелама од самога прихрањивања, за то пчелари додају својим кошницама вештачко или сасвим готово пчелиње саће. Ђ. Коларовић. (НаставиВе се.)

Ђ. Коларовић.

Право о пчели.

II. Германско или старо немачко право.

Написао Др. Жарко Миладиновић

Како смо напред виделп у рпмском праву постоји јединствено правно мишљење што се тиче „шумских" и „домаћих пчела“. Шумске пчеле могао j’e свакп себи присвојити, било да су се налазиле на јавном, било на приватном земљшпту, но ииак с том разликом, да је код нрисвајања на приватном земљишту могао власник земљишта забранити улаз, дотпчно ступање на земљиште. Код „домаћпх" пчела је друкчије стајало. Њих је пре свега имао право да присвоји власник или (Веsitzer) кошнице, ако их је на време говио и вијао, затим власник земљишта, на које су се спустиле, а најпосле тек сваки дрцги. Тако је било код Римљана, но не беше тако код Немаца. Како су се Немци из разнпх племена састојали, тако су имали и разне законе, разне правне појмове о присвајању и стицању

104