Српски пчелар

власништва на пчелама. у опће о нравним приликама, што се пчела тиче.* Према томе мпрамо знатније изворе германеког права проучнти и испоредити пх, како би ипак пронашли заједничку мисао, која је провејавала све старе немачке правне изворе. Германски споменпци махом називају пчелу дивљом. Тако Магдебуршки или Саксонски Градски Закон и Прашко Градско Право. У првом се наглашује, да је нчела „дивљи црв“ (Wilder Wurm), па да је сусед, у чпје двориште долети, може присвојити. Како је дошло до тог кривог мишљења, расветљава добро др. Белц у својој поменутој књизи на стр. 51, где ово вели : „Eimnal gab es ini alten Deutschland viel melir wilde Bienen als heutzutage und dann waren unsere Altvordern in der Erkenntnis der Natur der Bienen noch sehr weit liinter den Romern zuriick. Sie waren, wie Biener §. X. beraerkt, mit dem Honig’ Znfrieden und bekummerten sicli wehig um die Natur der Bienen. Wie unklar aber selbst bis ins vorige Jalirliundert liinein die Ausicliten iiber die letztere waren. das beweist der folgende Satz aus einem zu seiner Zeit als treftlich geltenden wissenschaftlichen Werke: „Es sind die Bienen oder Immen von Natur wilde Wiirmer, gehoreu aber unter das Gefliigel, wiewohl sie keine Vogel sind“. („Једно у старој Немачкој било је више дивљих пчела него данас, а друго наши (т. ј. немачки) преци су још далеко заостали били иза Римљана, што сс тиче познавања пчелиње природе. Они су, како примећује Бинер у § X. биии задовољни с медом, на се слабо бринули за пчелиња својства (природу). Али како су нејасна била мишљења о последњем (т. ј. пчелиној ирироди) све до пређашњег века, па и у истом. доказује овај став из једнога дела, које је у оно доба важило као врло ваљано : „Пчеле су по природи дивљи црви, али спадају у врсту живинС'. п ако њису итице “) Тако шта неће данас ниједан сељак код нас рећи, а у прошлом је веку тако шта тврдио п један научењак и то још код Немаца!! По ировинцијалним законима (н. пр. Каленбершки ред о десетку Kalenbergsche Zehntordnnng)** рачунао се трмчани десетак (десетак од уљаника или пчелињака) међу месни десетак (десетак од меса), те тако су се по том праву пчеле сматрале као стока или живина. Што се тиче стицања власнишгва, и по гермачском праву вредило је правило, да се то стицање може учпнитп само онда, ако се пчеле узму у државпну, но разлика између германског и римског права у том * В. о томе опширније у делима Штобс-а и Гербера (Deutsches Privatreeht) те Везелера (System đes gem. deutschen Privatrechts). ** Под тим законима ce разумевала установе, које су биле створене за места изван градова.

105