Српски пчелар

при крају ројидбе, али међу тима може лако да се деси баш и која је ради спаривања излетела. А ако је уз то истина, као што Burkhart и други неки пчелари тврде, да матица xohe ма да је и оплођена већ да по кадкад излеће као у шетњу из кошнице, у што и ја готово верујем; онда би још мање смео пчелар дирати и убијати оне матице које у пчелињаку нађе. Зато је најбоље, да се пчелар у томе ослони на пчеле, и нека их пусти, да се оне саме са таковим матицама разрачунају како знају.* 4. Матица може да буде згњечена или изгубљена нриликом разних послова око ђерзонака. У ђерзонкама, у којима се више пчеле гњече, већа је и могућност да и матица страда. Највише се пчеле гњече у кошницама, у којих се оквири однатраг ваде; мање се нчеле гњече у кошницама, код којих се оквири са стране ваде; а најмање се гњече у кошницама, око којих се ради одозго, као што је американка iipo®. Ј. Живановића. Радећи око ове кошнице, види пчелар оквире са обе стране, те ако мало пази, не мора ни једне ичеле згњечити, а још мање матицу повредити или чак убити. Осим тога пчелару, који пчелари са американком, ретко ће се десити, да му се матица изгуби, jep не мора, као код усправних кошница оквире вадити п на ногаре метати. Приликом свакога рада треба пчелар да је смотрен, јер мстица може да падне на земљу те да се од страха где год сакрије, па и пропадне. 5 Матица може да буде убијена од пчела, приликом појачавања, спајања, додавања матица и т. д. У таким случајевима најбол>у услугу чине нам вештачки матичњаци (Срп. Пчелар год. 11. бр. 9. и 100 или кавешћићи поклопци; дакле није лотребно опијати пчеле у тим случајевима опијолом, бовистом и другим стварима што опијају, јер је ово шкодљиво за ичеле и легло. Пуштати пак матицу одмах међу пчеле, врло је опасно. 111. Пма случајева, када је сам нчелар приморан да матице убија. Тако пчелар убија матице, када ради меда безматичи кошнице, или када мора старе матице да измени младима, или да неплодну матицу, луду, трутовњачу и т. д. замени здравом матицом. (Свршиће се). Вел. Радинци. * Рекао сам да сам и ја близу да верујем у тако зване приватне „излетс матичине“. Јер прошлога лета када сам радио око једне америк. одлетела ми је једна матица у зрак, али кроз I—2 минута вратила се је натраг, пала на седало и лепо ушла у своју кошницу. Осим тога мој пријатељ г. М. Шаула, још пре 2 —3 године причао ми је, како су му једнога лета ако се не варам две матице одлетеле. Он ихје дуго чекао да се врате, али их није дочекао. Међутим када је сутра дан копшицу отворио, на своју велику радост нашао је матицу меЈђу њезиним пчелама. Ако матица нигда не излеће осим ради спаривања, како је могуће да нађе своју кошницу? Осим ако јој у том њезине пчеле (пратилице) помажу.

Ђ. Коларовић.

152