Српски пчелар

Право о пчели.

Написао Др. Жарко Миладиновић

(Наставак.) По свима немачким иравима рој се све донде налазио у власништву господара кошнице, док се на земљишту његову налазио, јер га је господар кошнице још увек имао у власти и могао је с њиме располагати. У том случају није нико могао себи тај рој присвојити. Неки закони су у том тако далеко ишли, да су и изван земљишта на 384 хвата унаоколо сматрали, да се рој налази у власништву господара кошнице, ако се у том оквиру где год буде скупљао или спуштао. Тако је чинило т. зв. Виценмилско upaeo (Wietzenmuhlenreclit). Швабеншиигл одређује три дана за гоњење роја одбеглог, јер ако је прошао тај рок, тада је престало и власништво власника кошнпце, из које тај рој излетео.* Постављањем рока тродневног Швабеншпигл је раскрстио са римскпм и немачким правним правилом о дивљој природи пчелињој, јер тиме као да је признато, дајепчела домаћа животиња. За то време од три дана није морао власник непрестано гонити пчеле, већ му је тим постављањем рока просто олакшан доказ власништва за то време, а то се свакако не слаже са дивљом нриродом пчелињом. у коју су донде сви веровали. И готово сва законодавства овог столећа пошла су тим трагом, а што је свакако и оправдано. Па на то становиште ставио се и општи аустријски грађански закон (§. 384. о. грађ. зак.), те граћански закон у Србији (§. 240. истог закона), па и црногорски имовни закон не одступа од тог начела, те усваја коректније гледиште (исти чл. 76. и 77. истог закона), но о том ће на посебном месту још говора бити. Па и стари баварски закон т. зв Lex Bainariorum у свом XXI. поглављу, а у 8 —lO. чланку установљује такођер начин, како се пчела има гонити и хватати, али тако да се одмах има у потеру поћи за одбеглим ројем Пољски иравни сиоменик опет тражи, да се још истог дапа до захода сунца има у потеру ићи за одбеглим ројем. Као старп баварски закон одређује и Вестерволдско иокрајинско враво. а то је да се за побеглом пчелом мора одмах ићи. Налик на то наређује и Градски и Локрајински законик Руирехта од Фрајзинга, те и по истом законику има се одмах вијати одлетели рој, те га лупом и звоњењем („mit klopfenn und mit leutenn“) заустављати, jep ако му ce из вида изгуби, тада. постаје туђа ствар, коју сваки може себи присвојити. * в. чланак пишчев „Право о пчели“ у „Срп. Пчелару“ бр. 3. стр. 123—124.

153