Српски пчелар

Једно до другога, онда је н топлпје у кошпици п ycnjenninje за развитак уљева. Ако пчеле почну ипак, пошто уклониш трутовско саће, градпти трутовско саће, опда ће га пчелер исјећи п на љегово мјесто упгавити пчелиње подуже саће. Да би пчеле углавиле уметнуто саће, пчелар ће увече од кошнпце уста окренути горе, покриће кошнипу платном п пчеле ће саће уметнуто утврдпти. (Настав.иће се).

Главни уредник.

Топљење воштине.

удноват натпис помислиће многи пчелар. кад га прочита и нада ће се ту можда новини каквој, но то овде не ће бити, него сам само намеран по жељи иреч. господина одговорног уредника, да саопштим „Српском Пчслару“ и његовим штованим читаоцима за један начин топљења воштине, који је г. одговорни уредник у „Пчеларској библијотеци“ свеска 11. стр. 11. навео само по чувењу од једног господпна иначе пчелара, но који начин он сам није покушавао. После парне справе за топљење воштине излишно је писати и говорити о другим начинима топљења, рећи ће многи пчелар, но, ја рекох, да сам то намеран, да саопштим по жељи г. одгов. уредника. Заиста је то била кубура, као што вели госп. проф. Живановић у Ш. св. свога „Пчелара“ кад се „морало саће кухати у суду, па пазити да се не догоди каква несрећа, па онда у џак усути и исцедити из њега восак. Па на послетку опет остане у коминп неисцеђеног воска“. Но, данас поред парне справе зар да се и мисли на какве примитивне начпне?! Ја мислим, да је добро и тај начип навести, ако ни зашто друго, а оно радп повести о топљењу воштине. А можда ће коме пчелару баш и добро доћи, јер не буде ли имао парне пресе, уверен сам, да ће радије топити восак овим начином, него оним пређашњим, ма да Воркапић говори и саветује пчеларима да „тко нема воштане пресе, нити какова посебна строја за то, може си отоппти воштину овако : све сурове комадиће воска, нека у котлу или лонцу прокуха, док

175