Српски пчелар

руку. Кад рој изиде из маторке, чека се док се сасвпјем не ухватЈГ и прпмири, онда га стресу у кошницу и како се у кошници прпмири, одмах га однесу на одређено мјесто. Не држе на мјесту рој, гдјесе ухвати, до у вече, као што код нас него га одмах носе на одређено мјесто. Кад се држи рој на мјесту гдје се ухватио, до у нече, онда рој ухватп свој лет на том мјесту и кад се у вече однесе на пчелињак, онда сутра дан много пчела зврндарају око мјеста гдје је јуче рој ухваћен. Кад је рђава годпна за пчеле, опда пчелару остану доста слабих кошница, у којпма су пчеле пзвеле саће тек до половине кошнице. У таким кошницама остане s—B фунти меда. Наравно да таке кошнице нптп остављају за пријесјед, нпти ујесен ваде мед пз њих, него кад у јесен легло сасвијем пзафе, онда пчеле сумпором угуше а кошницу завију платном и оставе је за до године, у које ће стрести рој. У таке кошнице стресају Линебуржани првенце, којп послије пет недјеља избацују наројке п још но који рој. Ко хоће свој пчелињак да умножп или ко продаје ројеве тај ће са такпм кошницама, ако их пма, врло напредовати. Тијем ће иачпном свој пчелињак унеторостручпти. Рој прво стресају у празну кошницу. па тек пред. вече га стресу у кошницу са до пола израђенмм саћем и с медом, јер кад га одмах дању стресу у таку кошнпцу, пчеле навале на мед. У 3 РУЈ а ЈУ се и хоће Да утекну из ње, или изазову својом узрујаношћу туфице. Рад око ројева. Око кошница се ради у то вријеме од четири сата ујутру док лет ие почне јачи, а послије подне од шест сахати у вече. Дању за врпјеме лета не ће Линебуржани радптп око пчела, јер се за вријеме лета пчеле узнемирују, заустављају од лета, а тоје од штете за сабирање меда. Послије три дана како је рој ухваћен треба рој прегледати и освједочити се да ли јејаки како гради саће. Ако је на пр. првенац слаб, опда се каковом трећенцу, који је слаб, матица ухвати, пчеле се истресу на чаршав на земљу, попрскају се медом п сланом водом п додаду се слабом првенцу у вече. Додане пчеле биће примљене од првенца. Сваки народ једнерасе прпма радо младе пчеле из другенаца и трећенаца, Такође ћепчелар прегледати како у ројевима пчеле граде саће. Линебуржани ударе увпјек почетке од саћа у кошнпцу, у коју ће стрести [>ој. Те почетке могао је рој искрунити и ночети саће пзводити пљоштимице на лето, зато мора сада послије трп дана ројеве прегледати и почетке опет удеситп да ударају сјечимпце на лето. Ако је почео који рој трутовско саће да изводи, оп ће порушити п друге почетке додатп. Трутовско саће не трпп Линебуржанин особпто сасвијем горе у врху кад почну пчеле нзводптп. Тек даље у кошницп при земљи оставпће мало трутовског саћа. Такофе пазп пчелар да нијо саће у кошпици једно од другога сувишс растављено. Ако јесте, он ће га привући блпже једно другом тако да само двпје пчеле могу кроз сокак пролазити. Кад је саће тако близу једно до другога, не могу ни пчеле да граде трутовскога саћа. Кад је саће близу тако

174