Српски пчелар

резерви, у празну кошнпцу п пскуцкаће пз маторке у ту празну кошницу с матицом рој а матицу ће сутрадан пустити из кавешчића. \ Кад је добра паша хоће и првенци да пуштају ројеве паројке и пароЈЦИ да пуштају бијеле пчеле. Ако има на пчелињаку впше кошница, које су врло јаке, па не ће да се роје, ичелар ће узети кошнпцу, која је пустила првенац и другенац, па ће ,је метнути на мјесто које врло јаке кошнпце, која неће да се роји, а јаку на мјесто њено. Пчеле ће из врло јаке кошнпце напунити кошнпцу, која је дала првенац и другенац и та ће кошница како добпје матпцу дати врло јаки рој.Ту ће исту кошницу док год има матичњака, кад је пустпла ро.ј, метнути опет на мјесто друге јаке кошнице, која неће да се роји. Тијем ће оиет ојачати народом п ројиће се и тако ће са том кошнпцом једнако оперирати док год у њој буде затворенпх матичњака и запљуваних. Тијем начином умножиће своје кошнице кад се не ће да ро.је. Првенце хватају Линебуржани на врећицу, а другение и трећенце пуштају да се хватају, гдје хоће. Ако су слабп другенци и трећенци, они пх спајају по више њих у један рој. Онивеле: Боље мало кошница, алп јаких него миого слабпх. Само јакп народи доносе користи. Првенцп у ичелињаку сто.је на једној страни, а другенци и трећенци опет на другој страни. Другенци п трећенцп остављају се за прпјесјед, а првенцп се у јесен сумпором погуше. Зашто баш са првенцима то чине узрок су маторе матице ВреСмцс за pojeee. Лииебуржанп најрадије хватају ројеве у врећпце. По пчеларским књигама пшпе да су ројеви у врећицама ухваћени слабији него кад се слободно пусте да се ухвате гдје хоће. Али то није истпна и Линебуржани воле у врећпцу хватати ројеве него пх пуштатп да се хватају гдје хоће. Кад рој пустимо да пзлази сам п да се хвата гдје хоће, онда многе младе пчеле, које још нијесу доста снажне попадају по земљи. Ако је врло топло, многе ће са земље одлетјети у клупче, а доста ће пх остатп на земљи, које ће пропасти. А кад се рој у врећицу хвата, онда ће пчеле и те младе њежне остати све у животу. А како су младе нчеле нотребне у роју за развитак друштва, то смо ми у „Српском Пчелару“ впше пута казали. Ако је пак земља мокра, па се пушта рој без врећице, онда скоро све младе њежпе пчеле пропадну, јер не могу одмах при оном гурању из лета да иолете него падну на мокру земљу и ту угпну. Па онда каква је кубура верати се по дрветима за ројевима. Ријечју Линебуржани воле своје ројеве хвататп у врећице. Стресање рдјева. У стресању су ројева Линебуржани врло вјешти. Kojn има пчелињак од шездесет кошница, та.ј пма за три недјеље дана да стресе 60 првенаца и 180 друсенаца и трећенаца. Излази сваки дан да се стресе по десет ро.јева. Кад ,је врло добра паша, бива по други пут ројење. Првенци дају паројке, а паројци бијеле пчеле. Код толикога рада око ро.јења и не били вјешти у стресању ројева. Они стресају ројеве без пчеларске капе и голих

173