Српски пчелар

се коишице не спреме до ње, да су друштвом јаке. Код нас у Руми за време цветања воћака и врбе кошнице се врле добро опораве, да матица и трутове лећи почне. После тога нема паше две три недеље до цветања багрене, да завлада цотпуно мртвило и друштво знатно тргне натраг. Тако је исто од Ивања дана до св. Илије, док не удари бели босиљак. У том времену ми морамо шпекулативно прихрањивати пчеле док се томе не доскочи сађењем дрвећа, које у то време цвета, а особито настојањем да се сеје ешпарзета, која је боља храна за марву него обична наша, граорица, а за пчелињу пашу врло добра. Властелин Фајфер почео је сејати, ершпазету, па се надати, да ће и наши ратари, док само виде, сејати ову много издашнију траву. И варошки мерник, а уједни пчелар г. Тома Округић, дао је ове године засадити по празним местима у Руми 200 липа а до године ће опет толико, те на тај начин румски пчелари кроз коју годину не ће водитк бригу, како ће спремпти своје кошнице за багренску пашу, кад се буде више сејала ешпарзета ни за пашу на белом босиљку, кад будемо у јунију и јулију имали и липе За то пчелари као пријатељи народа и његова благостања, отварајте народу очи, јачајте га морално и материјално, јер поред све „уставне свести“ његове буде ли овако и надаље морално трухнуо и морално пропадао прегазиће га туђин. У Руми уочи Преображења. Шаула.

Право о пчели.

Написао Др. Жарко Миладиновић

(Наставак.) И по немачком праву, као и по римском праву мора власвик, чије пчеле штету другом чине, накнадити штету ако је он томе крив. А по општем саксонском праву одговарао је за штету пчелар, ма и не био крив, но могао се ослободити од плаћања штете, ако је оштећеном пропустио плеле штеточиње. Та је установа једнака са установом у римском праву (lex Aguilia), где се такођер ослобађа господар од плаћања штете, ако уступи коју домаћу животињу или роба оштећеном.

184