Српски пчелар

Но немачко право има посебну установу и о том, да оште11ени власник земљишта може запленити животињу штеточињу ради обезбеђења стога потраживања штете а до намирења исте. Претпоставка за извршење тога права јесте двоје: 1. да је животиња штету начипила а 2. да је власник земљишта животињу у штети ухватио. То је прешло у законик т. зв. Fractatus de juribus incorporibus, где ce у XIV. одељку, а у §. 1 ово наређује: ~Wann dem lnliaber eines Grundes durcli fremdes Vieh, als Ross. Ochsen, Kiihe, Schweine, Geisse, Gansse u. dgl. mit Verwirrung cles Samens, Zertretungen oder Abzug des Gewachses oder in anderem Wege Schaden geschieht, so ist er solches Vieh, da er es auf frische That und auf seinem gehorigen oder inhabenden Grund findet, zu pfande n und einzutreiben, auch so lang, bis man sich mit ihm um der erlittenen Schaden und die aufgegangene Futterung nach billigen Dingen vergleicht, einzuhalten befugt“. Дакле ако коњи, волови, краве, свиње, козе, гуске и друге такве животиње начине штету на земљишту каквом тиме, што би усев разбацили и изгазили, те храну погазили, тада може господар тога земљишта. ако у штети горње животиње затече, узантити их, па их држати код себе, док газда од животиње не плати штету и не накнади трошак храњења стоке му. Та установа прешла је у оишти аустријски грађански saконик (§. 1321 огрз.), грађански законик за кралсвину Србију (§. 816 и 817 гр. зак.), док у имовински законик за Црну Сору није прешао, јер се у чл. 583 истог закона нарочито забрањује „у плијен узимати туђу животињу, коју ко нађе на земљи, коју држи“, тс му је само допуштено „са земље је изагнати". Али по старом немачком праву то је правило законско, било је још шире, него по Fractatus-y и грађ. законику у Аустрији и Србији, јер по истом немачком праву могла се животпња у плијен узети и онда, кад није штета начињена била, али је животињом починио сметање државине (поседа); тако, ако је господар пчеле поставио своје кошнице са пчелама на туђе земљиште, могао је власник земљишта исте у плен узети. Али ако се рој ухватио за туђе дрво, тада није се никако смело рој запленити. Настаје питање, да ли је по старом немачком праву био обвезан господар пчеле крадљивице накнадити штету, коју оне нанесу туђој кошници. Доказали смо већ напред,* да у таком случају по римском праву није могло бити говора о каквој накнади, но обратпо је било, и то је, да је онај, који је таманио пчеле туђице, морао накнадити штету проузрочену. Тако исто je било и по старом немачком праву, шта више по еаксонском праву а нарочито по* в. пишчев чланак „ТГраво о пчели“ у св. 6 овог листа на стр. 89.

185