Српски пчелар

храњиватп, да би осталп при снази и да че би легло избацивали. Народ, који се при рђавом времену не прихрањује, ослабп тако да не може ништа нарадити ако паша добра доцније и удари. Будући дакле да Линебуржанп држе своје кошнице увпјек у реду и.у сназп, то је снда наравно, да у њиховпм кошницама не може битп метиља. Пренашање је кошница на другу пашу добро за уништење метиља. Како се кошнице почну трести на колима, излази метиљ пз рупица, те пх пчеле онда одмах спопадну и унпште Такођер вриједно је споменутп да у кошппцама Линебуршким нема пчелпњих ушију. Узрок ће бити што су код Линебуржана кошнице увијек јаке и што народп презимљују на једногодишњем и паЈЕише на двогодишњем саћу. Друга иеријода ројења. Линебуржапи радују се кад пм се почну кошнице на вријеме да роје. Али кад им се за цвјетања хељде по другп цут стану ројпти пред цвјетање врпјеска дакле пред главну пушу, онда се њеки не радује томе Јер ако не буде главна паша добра, онда ти ројеви не израде нп онолико, колико пм треба за зиму. Други се опет радују и на ово друго ројење т. ј. кад првенци и другенцп стану пуштати ројеве, па још ако је добра главна паша, онда првенцн, кад се изроје, остају с младом матицом и најбоље су кошппце за пријесјед, јер имају утврђеније и јаче саће. Паројке воле онп Лпнезуржанп, који су у онијем крајевима, гдје се могу паројци добро продати п где ее може мед у саћу боље продати. Опп пак пчелари, којима не пде у рачун да пм се пуштају паројцп, они начине, прије него ће друго ројење наступити, малу ројчад па кад хоће првенцп да се ро.је, они искуцкају првапац и једно ројче, па им измијене кошнице. Првенац стресу дакле у кошницу ројчета, а ројче стресу у кошницу првенца. Из кошнице гдје је садројче изаћи ће силне цчеле паскоро, јер пма у њој много легла, а првенац ће наћи у кошнпци гдје је сад, саће до пола кошнице пзрађено израдиће га до земље и за врпјеме главне паше напуниће п једна и друга кошница све саће медом, биће дакле добра и једна и друга. Тијем начином првенцу је препријечено ројење, а ројче је оснажено тако да ће својем пчелару донијети користи. Овај је начпн заиста врло добар да се дође дђ веће добити, само треба зпатп и бити тако вјешт у искуцкавању ројева као што су Линебуржани. Линебуржанпн је кадар зајутра рано по десет ројева искуцкати. Алп треба бити вјешт у том послу, треба разумпјевати свој посао, па онда као што видпмо лијепо све пде и са плетарама. Чпталап овијех редака могао се већ потпуно увјерпти да се заиста може рацијонално пчеларпти и са плегарама. Лпнебуржанн стају на пут другом ројењу на различите начине. Кад првенац пусти рој, метну они његов паројак на мјесто његово, а он дође на које празно мјесто. Пред вече окрену се уста од првенца горе, па се пером превлачи преко пчела. Које су маторе пчеле, оне ће одлетјетп на своје старо мјесто, а само ће младе пчеле остати. Сад се може додати млада матица, јер су сад само младе пчеле у првенцу. Да нијесмо пчеле пером рашчистили п да нпјесу маторе

188