Српски пчелар

цчеле одлетјеле на своје старо мјесто, оне би остале у првенцу и убиле би додану младу матицу. Други опет, кад пренац пусти рој, искуцкају пз првенца све пчеле, па их споје са ројем. Преко ноћ потуку пчеле матице осим једне, коју су изабрали. Ујутру ће се тај рој стрестп у своју стару искуцкану кошницу са'саћем п леглом, па ће се метнути на своје старо мјесто. Мора се споменути да матице кад се пчеле пскуцкавају из првенца. из матичњака изиду пс пчелама уђу у празну кошнпцу. Ако би који затворен матичњах остао у првеицу, пчелар ће га исјећи. Паројци радо бјегају из својих кошница кад цвјета хељда, зато пчеларп лијепе саће у празну кошницу, ирије него у њу стресу паројак. Како се негују изројене маторке. По мишљењу Линебуржана маторке су кошнице, које ће донијети користп, које ће напунити бурад медом, зато се на њпх мора п пазитп и удеситп их тако, како

ће се внше меда добпти. Како маторка нустп ирвенац, одмах се из е исијече трутовско саће, јер сад више трутова не треба. Трутова ма доста за оилођење матпца кад првенац пзпде, зато сад се п исијеца трутовско саће из маторке. Пз посјеченога трутовскога саћа посијеку се главе трутовске, а пчеле остало ишчисте из ћелпца. Обично узимају од маторкс два poja, па опда гледају да ројење преијече. Да би се даље ројење у маторци препријечило, исијеку се и матичњаци осим једнога. Алп се деси да је гдјекоји матпчњак свијем горе да га нчелар не може видјети и одсјећи, зато се ипак по јекоја маторка иротпв воље пчелареве роји. Кад се то деси, онда пчелар стресе рој у маторку натраг. Рој се стреса у маторку тек сутрадан. јер су пчеле преко ноћ у роју поубијале све матице осим једне коју су изабрале. Илп прије него што ће се ројпти маторка

Кола за цренашање ђерзонки

189