Српски пчелар

Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама.

(Наставак.) На трп ствари гледа Линебуржанин при препашању својих плетара, на стање народа, на добро учвршћено саће приткама и на .добро оплетену, чптаву плетару. При пренашању добро гледа пчелар како ће своје плетаре удесити, обмотати да не буде нпкакве штете. Лпнебуржанин ће лета на својпм плетарама запушити мокром маховином, а уста ће од плетаре покрити засторком рпјетким, да може боље ваздух нродиратп у кошнпцу. На сва четирп краја од засторка прпвезан је чавао, ко.ји се прибоду у плетару кад се уста плетаре засторком покрпју. Тако засторцима покривене илетаре понамјештају се на кола за пренашање удешена На једна кола патоваре по осамдесет плетара. Кад лет пчелињп стане, одмах се лета на плетарама мокром маховином запуше, засторцима уста од илетара обвију, на кола нонамјештају и прене се полако на пут. Кад се једно сто коракљаја с колима одмакну, опипаће пчелар да нијесу засторци угријанп. Ако су засторци угрпјани, опда је опасност ту, да се пчеле не погуше, за то ће пчелар с колпма стати п засторке скинути са плетара. Пчеле ће појурптп напоље, разпћи ће и споља по плетарама, али не ће одлетјети од своје кошнице, јер је мрак. Сад ће пчелар полако нредузетп пут даље. Ако се не може стпћп те ноћп до одређеног мјеста, пчелар ће скинути своје плетаре с кола. поставиће пх на земљу даљс од пута да не смета другпма, отворпће лета и пчеле ће тај дан излпјотати, а у вече ће опет своје плетаре натоварити на кола и продужпти пут до одређенога мјеста. Осим тога гледа пчелар да му доцнији ројевп имају меда, јер се деси, кад пренесе своје кошнпце на другу пашу, да удари киша на другој пашп, која пада по четрнаест дана. Тп бп ројеви поумпрали од гладп за времена кпшовитога кад се не бп пчелар иобрипуо да пм дода меда још прпје него што је стпгао на пашу. Без пренашања плетара на бољу пашу, с једне паше на друту, пчеларење у Хановеру не бп се могло ни замислпти, зато су Линабуршани врло вјешти у пренашању кошница, јер их по више пута преко прољећа и љета пренашају с једнога краја на другп. Свакп пчелар, којп је пренашао своје кошнице на бољу пашу, морао је опазитп, да пчеле, кзко се ионамјештају кошнпце на бољој паши, одмахс већомжурбом и вредноћом излпјећу на пашу. Онога часа како се кошпице поставе на сво.је м.јесто п лета се отворе, излијећу пчеле са вапредпом журбом на пашу, да пчелару мора одмах упастп у очи особито журан лет пчелпњп. По свој прилпци много труцкање и' прекомјерно једење меда изазпва у пчела вапредан журап лет на другој паши. У Линебуршкој је познато, да пчеле, које нијесу три године дана пренашане на бољу иашу, добпју ону најстрашнију болест, која се зове куга. По свој прилици за то, шго у прољеће у њекпм крајевима нема цвјетнога прашка, а он је храна, којом ностаје тијело пчелиње. Без њега не може живјетп пчела нити се може одржатп о самом

40